Источник

Стр. 138

ИСТОЧНИК

Бр. 9

обећани пророк, Месија? — „Не." — „Па кажи онда сам, ко си, да можемо то казати онима, који нас послаше." — „Ја сам", одговори Јован, „глас онога, који виче у пустињи: Приправите пут Господњи." Послаиство не бијаше са тим задовољно. И Фарисеји жељни распре поново га питаху: „Па ето, кад ннјеси ни Илија, ни Христос, ни пророк, зашто крштаваш онда? 4 ' Књижници у туманењу библије Христу даваху право крштавања. Они нађоше ово право у ријечима Језекиљеним (36, 25): „И покропићу вас водом чистом и бићете тисти од свијех иечистота ваших"; исто тако у ријечима пророка Захарије (13, 1): „У тај ће дан (кад дође Месија) бити отворен извор дому Давидову и становницима јерусалимскпм за гријех и нечистоту" ; и пајзад у пророку Јоилу (3, 18): „И свијем потоцима Јудинијем тећи ће вода, и изаћи ће извор из дома Господњега и натопиће долину Ситим." Илија, као претеча Христов, имађаше исто то преимућство; они 1-а у опште придаваху сваком правом иророку; у овоме су они сложни били. Јоваи им је одговорио таком јасноћом, која одгања свако двоумљење и расвјетљује и она питања, која због лукавштиие њихове бијаху отештана: „Има два крштења: водом и духом. Ја крстим водом; Христос пак крсти духом. И Христос је међу вама, али га ви не познајете." Тада додаде свечано оно, што је већ и народу говорио: „Оа ће доћи послије мене; али је он био прије мене; ја нијесам достојан одријешити ремене обуће његове." Каква је успјеха имао овај покушај високога синедриона против Јована, не зна се. Јован је даље наставио крштавати, и нико га није узнемирнвао. Љубав народна, која растијаше све то већма из дана у дан, није дала, да га ичија рука непријатељски дотакне. Тешко је дићи руку на оне, које Бог брани и штити народна љубав. Неколико мјесеци прође, од како се крститељ ћојавио. Он се још бавио на источној обали Јордана, на осамљену мјесту, што се зове Витанија, која лежи према Јерихону, а на путу, којим иђаху каравани перејски у правцу од Есевона према Махири. Ондје бијаше окружен он множином народа. И ако је он већ постигао био некаква успјеха код својих суграђана, и ако је силан био његов утјецај, који је овај релпгиозни покрет покренуо, нпак пророк зна и осјећа, да је раду његову опда крај, кад угледа очекиванога Месију и народу Га покаже као Онога, који ће основати царсгво Вожје. Или зар није он за то дотао и водом крстио, да ЕБега, Избавитеља, народу објави ? Његове очи тражаху Га, дозпваху Га његове наде. Али хоће ли га он познати? Какав знак ће рећи њему, да је Он Месија? Унутрашњи глас