Источник

Бр. 9

ИСТОЧНИК

Стр. 139

неки, који га исггуњаваше још од рођења његова, са којим он живљаше у пустињи, који му даваше ватрене ријечи, којима је узбунио цио израиљски народ, тај унутрашњи глас говорио му је: „На кога видиш, да силази Дух, и стоји на њему, то је онај, који ће крстити Духом светијем." 1 ) Јован чекаше непознатога, који бијаше сам Бог. (Свршиће се.) Ј ) Јов. 1, 33.

Проповијед на I Гвијети. (0 обновљењу нрироде и духовном препорођењу човјека). Говорио пред друговима Васидије Кандић, богослов IV. године. Ко и<иа Отца и О унд и ск. Д $х л Љубазна бра%о моја! Неку необичну веселост и зкивост читам данас на вашем лицу; оаај свети храм некако ми много свечаније изгледа, него обично, чисто ми се причињава, да се благз, светитељска лица на нас блажено смијеше, па и моја душа некако је више раздрагана данас, но обично. Каква је то, браћо, данас нама овладала необична радост, и то баш у св. храму Христову ? То је, љубазни моји, лако погодити! С једне стране чило је и весело тијело наше, јер смо претурили тешку и тужну зиму, у којој сва прпрода сном мртвијем спаваше, и дочекали смо прољеће, пуно милине, красоте и величанствености Творчеве; дочекали смо дан васкрснућа природе, када „ кјако^ жикотши шд 8 шјк , та ( Т ( а ." А с друге стране заједно са св. матером црквом радује се данас и душа наша, јер управо са појавом овог природног обновљења, ми прослављамо данас и успомену на духовно обновљење грјешног и заблудјелог човјечанства, када је Цар славе, Коме је престо небо, а подножје земља, Кога херуфими носе, а серафими својим пјесмзма славе, дошао смирчно у Јерусалим, да изврши спасење човјечанства, Ох,_ како тужно и суморно изгледаше природа преко зиме! Дрвеће, послије обилног мирисног цвијећа и рода стајаше, као авет сухо и црно, мирисно цвијеће и росна трава увела и струнула, умилне тичице побјегле од нас, јарко сунашце потамњело и охладњело, управо сва природа бијаше у гроб легла. Тако и још бједније изгледаше тужно човјечанство до доласка Спаснтељевог у Јерусалим. Али, гле, као што Господ у појави природног обновљења показује своју силу и славу, тако исто прије много стотина година показа он нама својом појавом на земљи своју неизмјерну милост очинску и величину. Глете чуда и славе Творчеве! Ону исту природу, коју привременој смрти предаде, сада оживље и подиже из гроба, и то чистију, краснију и величанственију — препорођену. Сухо дрвеће озелење, цвијеће процваће и замириса, тичице весело пропјеваше, па како онда да и ми, разумни створови Божји, не веселимо се п не величамо данас Господа?! Та данас је нама синуло не само ово пролазно прољеће, него данас у „кћери Сионовој" угледасмо вјечну свјетлост и осјетисмо благи мирис вјечног прољећа — Господ дође да нам отвори красна врата у царство небеско.