Источник

Бр. 11 ИСТОЧНИК Стр. 171

Исус је често, пошто је сам практичан примјер дао, препоручивао самоћу као услов за модитву, и као средство да се духовни мир постигне, као и да се избјегне замкама н гонењима. Пошто се Спасителз по крштењу у пустињу повукао хоће Он да на спој начин проживи ову фазу духовног умирења, које је у жнвоту људи од далеког домашаја и које иде пред извађањем њихових дјела. Ко је свјестан свог великог задатка, притиснут теретом своје одговорносги, пун страха од своје сопствене слабости, радо се у се повлачи и избјегава вреву свјетску. Самоћа приближава Богу, чисти срце и мисли, поспјешује срчане одлуке, повећава храброст и припрема снагу. (Наставиће ое.)

Задушнице. „Светаје љубав, која ое и костију сећа." Еипскол Нпканор Грујик. У иетак мееопусне седмице у вечерње доба, кад звоно са куле црквене зазвони, побожна Српкиња пред иконом кућнога патрона припаљује кандиоце, да гори за спасење душа умрлих јој сродника. И гори оно тајанственом евојом свјетлошћу читаву ноћ — без престанка. А кад сутра-дан — субота — осване, опет се прво наслужује кандиоце, а побожан Србин и Српкиња облачп се чисго, па туривиш у шпаг неколико крајцаиа, са читул>ом замотана у чнстој марамици и ерченцетом румена винца тече храму мјестном, да одстоји слузкбу и парастос, — јер субота је то месопусна или како ју народ српски инако зове — задушницама ускршњима ; —• јер субота је та претеча сутрашње недјељице, која је посвећена спомену другога славнога доласка Христова. У храму светом вјеран слуга светога олтара чати божанствену летурђију за живе и мртве чланове цркве свете. Црква пуна побожна народа: једни у тутора купују воштанице мирисне и припаљују пх на чирацима за спомен својих мртвих, други теку пред свети олтар и додају читуље црквеним служитељима, а ови их слажу на часну трпезу пред свештеника, да пописане у њима мртве по светом еванђељу спомене. И поје се света литурђија својим редом. Чати се и свето еванђеље и кад заори свештеников глас: „јако градет час, в немже вси сушчи во гробјех услчшат глас јего (Христов), и изидут сотворши благаја во „воекресенпје живота, злаја же содјејавши во воскресеније суда" . . . тада свак оставља животне бриге на страну и помишља на онај страшни дан и суд, који нас све чека. II кад се очати света ријеч Божја, наставља се даље света летурђија. Замало па, свештеник почне спомињати мртве из црквеног диптихона и принесенпх му читуља, а народ тада погне главу и саједињава са свештеником топле своје молитве за своје мртве. И сврши се света летурђија, и дели се света нафора и свак најприје цјеливавши престолне иконе смјерно приступа свештенику по ону свету мрву хљеба Божјега, и заложнвши се њоме отходи на своје мјесто, да и парастос одстоји. И звона са храма опет забрује, а свегатеник у црном сад одјејању са свијећом у руци излази из олаара, а учитељ из пијевнице, и силазе на средину цркве, и