Источник

Стр. 196 ИСТОЧНИК Бр, 13

рекне: ножали себе, несретни човјече! — И заиста, погледај брате, на себе, помисли: на кога си ти иалнк? . . . Докле си дошао? . . . Ето и прпзнични дани, одређени за слулбу Богу — теби су гори но обични радни дани, Православнн Хришћанин иде у празничие дане у храм Божји, а ти у крчму; он се Богу моли, а ти — коме служиш? ... Чим си замијенио цркву Божју ?... Да ли ће Божји благослов бити у дому твом, кад ти сам бјажиш од дома Божјега? И гле, колнко несреће трпи породица твоја од твоје слабости, колико ли је суза пролила за тебе старица —- матн твоја, или биједна жена, Богом дарована, помоћница твоја док год жнпи! Тн треба да тјешиш своју матер у старости, да будеш потпором њезином, а ти ју само огорчаваш, и ко зна? можда она, гледајућп тебе такова, горгсо плаче и жали, што Господ није раније узео костн њезине; не бн бар доживила такове туге и жалости, — можда ће таком тугом, а за тобом и у гроб лећи .. . Да ли ће ти она оставити свој родитељски благослов, који се иа вијеки не руши! Хоћеш ли ти моћи одговорити Господу Богу, за што си јој загорчио пошљедње дане? ... Страшно је и помислити, ако се она ва тебе Богу потужи! -— А жена, а дјеца?... Ти би требао, да их учиш памети, страху Божјем, добром домазлуку и хрншћанском животу, ти би им морао бити у свему добар примјер, да држиш кућу своју у реду и чистоћи, да све храниш и одијеваш, да кућу кућиш; а ти — ах, брате мој ! —■ какав сп тн отац дјеци, какав си савјетник и пријатељ својој жени! Какав ће примјер имати у теби? Како ће те они љубити и ноштовати, кад сн ти често на очиглед њима прави бесловесни скот? — Ти говоршн, да пх волиш; али каква је то љубав, кад и љубиш и убијаш и мучиш сву породицу!..! Помисли, брате мој: ево ти сједиш у озлоглашепој соби и трошиш пошљедњу пару, коју си заслужио, а можда ти је зао човјек, дао и на дуг нешто пића; ти сједиш и пијеш то пиће с пријатељима, а код куће тн је туга и жалост: малишани — дјеца плачу — траже хљеба, а хљеба нема; шима је хладно, соба неугријана, одијело подерано, а ти и не мариш за то: само кад је теби топло и добро, — је ли то љубав роднтељска ? Жена већ изнемогла од рада, да заслужи комадић хљеба или мјерицу млијека за дјечицу твоју, надничи од јутра до мркла мрака, мрзне се на ријеци перући туђе рубље, мољака дрвцади од добрих људи, или сама на својим ле])има носи из шуме снопић сувади, да смлачи собицу, а ти си заборавио и не ћеш ни да чујеш за све то, — је ли то љубав према жени — трудбеници ? А с каквим те страхом и трепетом очекују твоји домаћи, кад се најпослије ти повратиш њима из злогласне куће, кад се враћаш — чисто други, једва подижеш ноге* једва пре-