Источник

Стр. 1 6 8

источник

Бр. 11

тако, онај, који је рекао: не соткорн гев-к к^/иУра, заповједио је уједно да се направе изображења херувимб. Зар је слобода ново-благодатне цркве више скучена у овом погледу од старозавјетне-подзаконе цркве? Уз то иије ни издалека све записано у св. Писму, што су заповиједали св. Апостоли. Много од тога дошло је од нас кроз св. предање, и тек су они записали то све послије апостола; а по чему ти вјерујеш св. апостолима, а нећеш да вјерујеш ономе што говоре љубезни ученици апостолски? Та и св. Писмо нисн добио непосредно из руку апостола, већ од нстих прејемника апостолских; па ипак у том случају ти вјерујеш ученицима апостолским, да они нијесу ништа додали к св. Писму апостола: а зашто нећеш да вјерујеш њима и у томе, што су ти усмено предали, што су сами слушали од апостола ? . . . Но рећи ће когод: у прво вријеме хришћанске вјере ие бјегае св. икона. И то није истина. Св. црква православва изодавна поштује нерукотворени образ СпасиЈ/ге.нев, којега је сам Роспод благоволио скинути са лица свога за едескога кнеза Авгара. Познато је тако исто из свједочбе свештенога предања, записанога код св. Јована Дамаскина, да је св. Јеванђелист Лука насликао неколико икона пресвете Богородице Историк Јевсевије пише, да је крвоточива жена излијечена Христом Спасител,ем, насликала лик Божанственога исцјелителга. Св. Атанасије александријски говори, да је Никодим, тајни учееик Исуса Христа насликао Нзегову св. икону, коју су касније извргавали руглу Жидови и од које је било много чудних знамења. 0 св. иконама спомиње још св. Дионисије Ареопагит, ученик св. ап. Павла. У дневним катакомбама или безбројним подземним ходницима близу Рима, гдје су се скривали хришћани за вријеме страшних гонења, и до данас се сачувало мноштво св. изображења или св. икона. Све то свједочи, да су свете иконе биле у цркви поштоване од времена св. апостола.

Проповијед на преобраЉење (6, августа). — Матија Поповић богослов IV. године [Рељево] Чудновата је свјетлост на данашњи дан обасјала врх Падестинске горе Тавора; необичан се облак показао над њом. Чудновата свјетлост, јер се необичан догађај збива на њој . . . Сам Гоепод Исус Христо^. пење се на Тавор, Божански ученици ступају за Њим, а глас Вишњега Вога чу се над Тавором. — Не бијаше Бзихов поход, благочестиви слушаоци, излет или забава богаташка нити триумф силхније и охолијех војсковођа. Не! Смјерни учитељ води смирене ученике: Петр», Јакова и Јована, да виде што никад не видјеше, да чују, што до сада не чуше, да се увјере у свемогућство