Источник

Бр. 11

ИОТОЧНИК

Стр. 167

као Богу, а ми никако не поштујемо св. иконе као Бога: напротив УП. васељенски сабор анатемише оне, који се клањају иконама као Богу. — Уемимо један примјер. Цар говори поданику: ја сам твој цар, не позиај других царена осим мене, не измишљај себи лажнога цара, не држи код себе никаквих слика лажнога цара, не поштуј их и не клањај им се: знај за мене једнога. Јасна је ствар, кад би поданик изабрао себи другога цара, ) з свог законитог господара, и кад би поштовао његов лик а свога цара презрео, — он би, заиста, постао издајником, који заслужује смртну казну. Али, кадбитај поданик, из љубави према свому законитому господару, насликао његов лик, ради поштовања и за успомену, а уз то кад би имао код себе и слике царске обитељи и достојно их поштовао, не погатујући их ипак као самога цара, питамо: да ли би тај поданик погријешио у томе противу цара свога. И кад бн сам цар дошао и видјео своју слику у његовој кући, и слике чланова своје куће, би ли се тај цар ражљутио на њега због тога? Мислим, да би напротив било цару врло мила такова љубав и оданост поданичка. Ето, то исто радимо и ми, поштујући св. иконе, и вјерујемо, да Господ прима радо оданост нашу. Он види, да ми то радимо из љубави к Бзему, и ми знаио, да он не трпи да се његова икона извргне руглу. — Веле: у Писму је речено: Еог"ћ естк Д$х'к; па како да се Он наслика? Одговарам и ја ријечима Јеванђеља: и Олово плотк ек 1 стк Веле: у ЈеванЈјељу је н шисано: Еога миктожј вид Н ј ннгд'кже. Одговарам на то: али у том истом Јеванђељу говори се: осджнте . ма и видите. И опет понављам: ми п не мислимо изображавати непостидно сугатаство Божје на иконама, већ само пресвето тијело РБегово. Веле неки: „да се може Богу клањати и без икона". — Заиста се може, ми то и чинимо, кад немамо уз нас св. иконе. Али гле, ти можеш живјети и од самога хљеба, па зашто тп тражиш различна друга јела? Св. икона помаже нам да узнесемо ум наш к небу, па стога ми сматрамо да је боље молпти се пред иконом, него без ње. Св. Јован Дамаскин говори: ако ти кажеш, да се треба узносити Богу само умом, одговарам ти на то: одбацп у том случају све спољашње стране молитве: одбаци поклоне, мирис кадиони, не изговарај ни самих молитава . . . Или си ти сам бестјелесан, кад презиреш све видљиво? А ја сам човјек тијелом обложен, и с тога желим да имам видљиво посредништво у мом опћењу с невидљивим Богом и светима Његовима . . . Но веле: „Бог није нигдје заповједио да се држе св. ликови". Није истина. А какви су оно били ликови или изображења Херувима, које је, по Божјој заповиједи, поставио Мојсије у скинији над ковчегом завјета? Такови херувими бјеху на завјесама „скиније свидјенија". И