Источник

Стр. 166

источник

Г.р. 11

невидљиво свуда присутни, види љубав његову и снисходи његовој немоћи својом благодаћу: кроз та иста Своја изображења, јавља он Своју благодет ономе, који га љуби, лијечећи његове болести и иоказујући друге знаке свемогуће силе Своје. Као што је у древности, ради пребивања ковчега завјета Божја у кући Аведара, Господ благословио кућу Аведарову у свему (1. Паралип. гл. 13.): исто тако благосиља Он и данас градове и села православна ради светих икона. И као што је он негда чинио чудеса жезлом М.>јсијевим, исто тако и сад чини чудеса кроз св. иконе. Међутим што је жезал Мојсијев или Аронов кад се сравни са св. иконама? Само сјенка, као што је и цио Ст. Завјет био само сјенка Новога Завјета. — Прочитајте у књизи „Дјела апостолска", како су вриједни добили исцјелење од чалми и убрушчи&а с тијела св. ап. Павла (— 19. 12); како је само сјенка св. апостола Петра лијечила ббне, које изношаху на улицу и метаху на носилима и постељама поред пута, куда би пролазио славни ученик Росподњи (— 5. 15). Прочитајте то и реците: ако је сјенка апостола Петра чинила чудеса, то зашто не може Бог иконама чинити та иста чудеса? Ако су убрушчићи и појас ап. ГТавла имали чудотворау силу, то, ко смије казати, да ове силе не могу имати св. иконе? И ми знамо, да су та чудеса увијек, и сада су, по милости Божјој и свагда ће се у цркви православној свршавати, јер је Исус Христос вчера н днеск, тои жј и во в-ккн: Ззтх ес<Ић гк вд /ии — вели он — до скончднУа в ^кка (Мат. 28, 20), а гдје је Он, ондје је и благодат Његова и сила . . . Али приговарају : „А како то, кад друга заиовијед закона Божија гласи: н* сотвори сск-к к8лпра ни всАкаго подоеУа ? 1 ' — На то одговарамо исто тако с питањем: а што је то кумир или идол? У другој је заповиједи речено, да је кумир или идол слика или изображење ма чега, што је на небу или на земљи, или у води — под земљом, то јест ма чега од створених ствари, — таково изображење, које су незнабошци поштовали као Бога, то ће рећи: идол је изображење лажнога божаства, а не истинитога Господа Бога. Господ говори: Ја сам Господ Бог твој — не познај других богова осим мене; не прави себи ликова тих богова лажних, не клањај се, не служи им . . Тако је схваћао заповијед Божју и св. ап. Павле: знамо, вели он, да је идол само по себи ништа , т. ј. идол преставља собом таково божаство, које у самој ствари није божаство, а с тога и сами идол нема никакве важности — он је нитша. А св. икоиа Христова представља самога Господа нашега, истинитога Бога, па зато је не можемо назвати идолом; за њу не можемо казати, да је она — ништа. —• Уз то заповијед Божја забрањује правити такова изображења, којима би се људи клањали