Источник

источник

партесном појању). Оваких ирмоских напјева имамо у нашем појању : првога, другога, трећега, четвртога, петога, шестога и осмога гласа; дакле сви гласови осим седмога имају своје велике ирмоске напјеве. Ексапостилари добише назив од Г^аттосттеХАсо — одашиљем, разашиљем; то су пјесме, које се поју на недјељном (васкрсном) јутрењу послије канона уз при. пјев: „ О кат г к Госиодк 11о| ,г к ндштЈ О ни садрже кратко причање васкрснога јеванђеља, како се Христос јавио ученицима и мироеосицама послије васкрсења Свога, те их послао на проповјед (поглдл^к еги а на пропов-кдк); отуда је тим пјесмама име ексапостилар; а врло лако може бити, да то име добише те пјесме отуда, што су у старој цркви слали по једног појача на средииу цркве, да пх отпоји. Ове се пјесме поју при крају јутрења, кад већ почпе свитати и утсажу се први зраци јутарњега сунца; стога нм дају још и име свјетилпи ((рштауо-рха ). ПГта је могло бити у овим свјетилнима изражено, ако не радост и блаженство срца хришћанскога, кад је у одушевљењу при посматрању ружичастих, сунчевих зракова заносило се за свјетлошку Хрисгове науке, која је сјајиија и од сунца. „Чертог^к твоп киж8, сплсе ,иои . оукра= ШЕННК1И . . ." клицала је вјерна, хришћанска душа одводећи мисли своје и срце са земаљскога ка небесноме, и сдмах за тијем славн Господа: „Слдкд тек-к показакшел<8 падгк св Н јт Т у, слдкј ко 1: мш1ш \"К Е ог8! —- Свјетилни немају натписанога гласа, до у некијем случајевима упућено, по ком подобном имају се појати. Код нас се поју другим гласом тропарским са нешто друкчијим свршегком. Има великих и малих свјетилни. Блажена су пјесме, које се поју на литургији мјесто трећег антифона пред малим входом; пред њима се поју стихови из девет блаженстава јеванђељских (Мат. 5, 3—12), отуда им је име. Садржина тропара у недјељним (васкрсним,) блаженама је спомињање уЈаскајанога разбојника, који је на крсту признао Христа као Бога и молио Га, да га помене у царству Своме (Лука 23, 40—43); а садржај светитељских блажена и блажена празничнијех је раскривање значаја празничнога дана и прослављање светога. Што се тиче темпа у појању „блажена" примјетити нам је ово: прва два тропара у сваком гласу поју се лакше, протегнутије од осталијех, који теку живље. Ово се примјећује особито у првом и осмом гласу. Блажена се поју антифонским напјевом само лакше и свечаније.