Источник

Стр 308

источник

Бр. 20

V. Ко је појао и како се појало у счарој цркви. Дужиост свршавања појања у цркви још доста рано прешла је из удијела свију к особ^ном кору. Особито за вријеме, кад су јеретици опасно загрозили цркви, црквени оци и пастири пазили су, да се у цркву не би увукла која јеретичка мисао или ријеч. За то да би очували чистоту православл.а, и да се неби у цркву православну кроз пјесму неопажено увукла хула на Христа и Духа Божјега, одредигпе да у цркви поји засебан кор појача. ЈГапдијски сабор установио је: Осим каноничких појача, који се пењу на амвон и поју по књизи, други не смију појати у цркви. У цркви су постојали од самог њеног почетка одрсфзни појачи, који су добивали епископско посвећење и као такови они су припадали клиру и уврштени су били у канону, због чега се и зову у 15.-ом правилу Лаодијског сабора каноничка иојачи. Ови појачи имали су право стојати на амвону и у цркви појати прописане пјесме по књизи, у којој су биле пјесме, које је било слободно појати на црквеним службама. Лаодикијски оци хтјели су овијем правилом одржати добар ред у цркви, но никако они не пријече народу да и он у цркви поји Богу пјесме, него забрањују само то, да он сам то чини и да се на амвон пењу л>уди, који нијесу клирици, и да сами почну божанствене пјесме. Пјесме почињу само канонички појачи, а свјетовњацима је слободно тамо пратити ове пјесме п појати уз те појаче, кад ови пјесму започну 1 ). Па као што се пазило, ко ће појати у цркви и пазити на добар ред при појању и одговарању на свештеникове узгласе, исто тако наређују црквени оци и како треба појати у цркви, да би црквена пјесма постигла свој смјер: поучила и облагородила вјерне. Трулсгш сабор заповједа: Који долазе у цркву ради појања, желимо, да не употребл>авају разуздану вику, да не принуђавају природу на крике и да не извађају ништа, што није сагласно и прилично цркви и светињи, него морају приносити највећом пажњом и сакрушењем пјесме Богу, Који види скривено; јер и света је ријеч учила синове Израиља, да буду побожни. На првом мјесту дакле не смије се употребљавати разуздана вика и кричање приликом иојања у цркви, а друго: овим се правилом прописује, да треба Богу појати пјесме с највећом пажњом и скругаеним срцем, јер Бог види скривено и Св. Писмо препоручује побожност, а апостол Павле наређује, да се срцем има Господу више појати, него ли устима (Еф. 5, II) 2 ).

*) Никодим, еп. далм. Правила П. 81. 2 ) Никодам^ еп. далм. Правила I. 561—562.