Источник

Стр. 32

ИСТОЧНИК

Бр. 1. и 2.

отаје смрћу за живот неспособно и оно из гроба не може више души чинити никакве услуге; душа је пак невидљива те се о њену жикоту тешко и увјерити. На тај начин изгледа, да је сво резоновање о бесмртности и вјечном животу само празно маштање без икакве озбиљније основе. — Но није тако. Будући живот, ако га уопће има, не може бити друкчији, већ наставак садашњега. На основу земаљскога живота ми можемо доказати будући живот исто онако, као што у обичном животу закључујемо о нечем непознатом, скривеном на основу онога, што знамо 1 ). Наш садањи живот је основа нашем размишљању о будућем животу; по аналогији садашњег, земаљског живота ми морамо себи створити слику о будућем јер је и природно, да пријелаз из овога у други живот мора бити постепен; силе, које су у овом животу ангажоване, морају и тамо свој живот наставити. Кад бисмо душу замигпљали као неку апстракцију, кад не бисмо с њом рачунали као са живим бићем, које и нашем опиту иодлежи, онда би било оправдано, да сумњамо, да би уопће бнло могуће научним путем увјерити се о њеном загробном животу. Но душа није аистракција. О животу њену, док је још у свези с тијелом, можемо се увјерити и заиста се на сваком кораку увјеравамо, Ако она дакле на земљи пружа сама доказа о себи, да постоји, зар не може човјек на основу тих доказа закључнвати и на њен будући живот, особито још, ако га ти докази на тоупућују?— „Душа није метафизичка категорија, већ објект наше емпирије: према томе и опстанак или смрт њена није метафизичка истина, или ааква истина, која се може разријешити помоћу метафизике, већ је једино предмет емпиричиог испитивања и доказивања, које се црпа из самог посматрања душиног живота. Је ли душа по себи смртне природе, она ће еама то показати, је ли вјечна показаће и то*' 2 ). И ако се не слажем потпуно са овим ГЈсћ^е-овим мислима, наиме с оном, да се душина вјечност не да помоћу метафизике доказатп ипак је неоспорива истина, да се на основу земаљског живота душиног може закључивати на њен будући живот. На основу само емпиричног испитивања и доказивања ие можемо јако далеко отићи. Можемо испитати живот душин, док је она још у свези с тијелом, па ако пас резултат тог нашег испитивања опуномоћује, да закључујемо на њен будући живот, можемо се упуетити у размишљање и доказивање њеног будућег живота, Но чим смо се упустили у такво размншљање, ми смо

т ) Ј. Н. Е1сћ1е*. г 1Ме Мее с1ог РегвбпНсћкеИ; . . стр. 137.

2 ) 11)1(1. стр. 35, 185.