Источник

Бр. 1. и 2.

ИСТ0Ч1ШК

на становишту метафизичком, јер то је размишљање метафизичко размишљање. Необорива је пак истина да нам „садашњи живот човјечји има растумачити (дометнимо: у многом) његову будућност" х ). Према томе је јасан и пут, којим морамо ићи при доказивању бесмртности душине. Иошто будући живот мора бити у свези са садашњим, наставак његЈв, то се морамо прво упознати са овим земаљским животом душе наше и са одношајем њеним према другим земаљским створовима, да можемо на основу тог свог искуства закључинати о будућем животу своје душе. Живот наш није самосталан. Човјек као дио природе може живјети и одржавати се само у природи. Исто је то код биљке и животиње. Без природних сила, без материјала, којег нам природа пружа, не може се човјек одржати. Осим природе он нема смисла, не може постојати. Све, што у природи постоји, јесте тијесном свезом везаио једно за друго, све је једно другим условљено. Закон каузалитета тражи свакој пошљедици узрок, па тако ]е и у природи сваки појав везан за неки увјет. Ишчупајмо биљку из земље, одузмимо животињи биљку, и ми смо одузели увјете, који су за развијање биљног, односно животињског живот I неопходно потребни. [Наставике ее.]

Практично руководство при свршивању свештеничких дуЉности излоЉених у Требнику. — Напиеао: јереј Светозар Грубач. /ИЛтв к| кт». 1и'рвћ1и джћ по вн(гда родити жен-к отроча. 1 Поредак „/И0ЛИТК0СЛ0К1А". Гд8 ПОЛЈОЛИЛКА. 2 Елко гди кседржнтмно, нсц'клАди ксакж нед^гт^., и ксак8к> газк>: са^лп*. и с '1К> днјск родикш$к> ткок>, илжт* 3 : исц*кли, и востави но (С одра, на ншже лежит^к, зане по пррока дкда словесн: к г к кеззаконж^-к зача'\0 /ИСА, н свкернаки вси ес.ик! пред-к токо'к>. Оо^рани сТк>, и сего л^лнца вгбже роди: покрк! к> подт* кроколп». крил^к ткои^-к и) дншјмаг«) дн«, да'жс до посл ^ днапу ед сконча'н '|А, /илтка<ии лречнстмА вогородицк!, и кгк^-к стм^ г к: гаки) клагословент* есн ко к-{јкн к-ккиж^к, алжнк.

') стр. 140.

/ '