Источник

Бр. 13

ИСТОЧНИК

Стр. 301

гове. И ми смо искупљени данас око непомична тијела ЕБегова, око гроба Његова, па треба и ми да се упитамо о пошљедњој вољи Шеговој. Не може бити, да је отишао од нас, да се вијнуо у мека наручја Оца Свога небеснога, а да нам завјештај оставио није! Ено завјештаја Његова на грудима Нзеговим! Похитајмо, отворимо књигу завјештајну, да видимо и чујемо „что речетт*. Л нагк Господи" 1 ). О, љубазни моји, пише тамо: „Мир људима мојима". и»стакл/ћ(« камт*, лшрт*. /нои вдмђ: не гакожс /иГрт*. дает ^н 2 ). И аз ^к зак-к» ф.ио валгч. гакоже зак^кфд лигк отецт! / иои царство 3 ). Па зар нам тај завјештај остави? Зар да ми сједнемо на тај пријесто, Господе, на коме Ти сје^аше? Али Твоје је царство, па Твоја и воља! Вез тебе смо ми ништа, с Тобом пак сваки је од нас — све! Нијеси ти изненада отишао на крст; послије тога чуда нема више чудеса, — све је обично. Теби *је мило и пријатно, да гдје си ти, да је тамо и слуга твој. Ти си готов, Господе, да са њиме славу царства свога подијелиш. Но реци нам, молимо Те упути нас, шта нам је нужно и потребно, да примимо и добијемо тога царства? !1ж( рфггк. по лигк нтн, дл и>кержЕТСА севе и воз.игск крссттч скои и но /ин-к грАдетт* 4 ). И иже нс ирУилигк крсста своеги> и в г к си-кдт* <шне грд= деттч, н-кстк <иенЕ достоин г к 5 ). Не златан скиитар, не златна круна царска, но трновити вијенац прибавиће нам царства Божјега. Ко узме на себе крст Христов и за њим пође, тај ћо стећи себи царства Господњег. Вјера жива и тврда у Христа носи собом као плод царство Вожје. Ко вјерује у Вога, у Христа, томе је срце чисто, и ове што чини, са Христом чини, и све што тражи, и налази, и гдје год закуца, отвориће му се; ко у Христа вјерује, што год у Бога запроси у име Његово, даће му се. Ето нам суштине завјештаја Христова ; ето нам књиге, коју Христос по смрти остави! Прочитајмо је лист по лист и сумње сваке нестаће. Завјештај истинит и вјеран, крвљу запечаћен, небом и земљом засвједочен, Богом и Оцем нашим примљен и утвр^ен. А послије свега тога нема више мјеста никаквој сумњи ни невјери. Свака невјера мора ишчезнути, у прах и пепео се претворити. Па зар да не послушамо завјештаја Господњег; зар да га не извршимо и не испунимо? Та човјечанске завјештаје од слова до слова тачно испуњавамо, а тек шта нам ваља чинити са завјештајем Христовим!? Сваки, који чује и ко ') Неал. 84. 9. 2 ) Јов. XIV. 27. 3) Лука XXII. 29. <) Мар. УШ. 34. *) Мат. X. 38.