Источник

/■ / / Стр. 300

источник

Бр. 13

Ма како био усрдан пастир у своме дјеловању, с каквом се год вјештином и умјењем служио свима срествима наравственог утјецања на своје вијерне, ипак сам собом, јединичним силама, не ће бити у стању учинити све, гато се тражи и што може бити корисно за стадо. То мора знати сваки пастир, и у своме дјелу наравственог руководства кијериих привлачити себи људе (из средине својих вијерних) одане цркви и преко њих уводити у живот оно добро, које би хтио учинити пасгви својој, а за које не достижу силе његове. Ето какав је пастир, који осјећа сву тешкоћу високе дужности — наравственог руководства вјерних. „Шта могу учинити ја сам, говори Ј. Златоусти. Ја сам не могу бити свакога дана са свима вама, не достаје ми снаге, да сам говорим с толиком множином. Ако ви хоћете да узмете учешћа у временом спасењу један другога и сваки узме на себе по једног од грјешне браће: код нас ће брзо ићи дјело назидања" 1 ) Таково привлачење судјеловању у дјелу наравственог утјецања на слабе чланове пастве сагласно је с учењем самог Пастиреначалника И. Христа (Мат. XVIII. 16), и освећено је примјером Његове дјелатности (Мат. X. 1—-8; Мар. III. 14—15; Лука IX. 1 — 2Ј. И св. Ј. Златоусти је дубоко сазнавао сву силу и значај таковог учешћа, и с тога је позивао побожније изме^у својих вјерних, да се са свом ватром љубави предају дјелу спасења браће и да га не остављају, па ма ни успјеха не видјели 2 ). ,.Не видиш ли, говори Ј. Златоусти својим слушаоцима, како очеви, често већ у очајању за своје синове, сједају поред њих, плачу, јадикују, љубе их, чине све, што зависи од њих до пошљедњег издисаја. То и ти чини с братом. Они плачем и сузама нити могу прогнати болест, нити отклонити смрт: а ти често можеш трпљивошћу и настојањем. привући и поднћи сузама и плачем душу очајалу. Савјетовао си и нијеси увјерио? Плачи и опомињи га често, да би се он, застидивши се твоје брижљивости, обратио спасењу" 3 ). [НаставиКе ое.

Проповијед на велики петак. Кад се сакупе дјеца на гробу очеву, или поданици на гробу владара свога, заиста послије првих суза и тугованке, послије јада и бола, упитаће се за пошљедњу вољу и жељу покојникову. Па и ми, љубазни мојн, тужили смо овијех дана, плакали смо и молили се. спомињући и сјећајући се Христова тешка страдања и смрти горке Нзе') Бес. древ. нар. 2 ) а ) 1ђ1(1ет.