Источник

Пр. 13

источник

Стр. 299

свештенику, као она, у којој се он више моли и посредује пред Богом за^добро народа, него ли за своје" 1 ) Молитва пастирева, као израз очинске љубави, потиче и вјерне, да се моле за свога пастира, и тијем узајамним молитвама учвршћује се међу њима она духовна наравствена веза, која установљује царство Вожије на земљи. II сам св. Ј. Златоусти види у узајамним молитвама пастира и стада тијесне везе љубави, које никаква сила раскинути не може (Еф. Ш. 14.—19. и VI. 18.—20). Молећи стадо, да и за њега уздиже молитве, и показујући на своју молитву за стадо св. Ј. Златоусти говори: „сјединимо се један с другијем, свежимо се узајамно везама љубави, нека нас ништа не дијели 2 ). 4 ' Значај.пастирске дужности да узноси молитве за вјерне, тражи, да је пастир не врши другојачије, него с пуном побожношћу и чистотом како душевном, тако и тјелесном. Заиста, по ријечима св. Ј. Златоустог треба стојати „више чо _ вјечанске природе и бити слободан од слабости људских 3 ), да би могао стајати пред престолом Вожјим". За то св. Ј. Златоусти, у страхопошто* вању пред службом пастирском, захтијева, да пастир свештенодјејства' као и друга црквена молитвословља, а особито литургију, свршава с пуном побожношћу, под којом се разумијева дубоко смирење, растворено чувством св. вјере, љубави и потпуне преданости Богу, као највишем Бићу. То чувство мора и у спољашњости наћи нзраза према себи — у лицу, у очима, ријечи и т. д. „Какав мора бити онај? пита велики васељенски учитељ, који се моли за цио град, за сву васељену и умилостивљава Бога за гријехе свијех, не само живих, него и умрлих? За таку молитву не држим, да је доста ни слобода Мојсијева ни Илијина. Он (свештеник) тако приступа Богу, као да му је повјерен цио свијет, и он је отац свијех, — моли да се прекину свуда ратови, да се умире буне, проси за мир, за плодност, да што прије престану невоље, било појединих било читавог друштва, он мора, толико бити над свијем, за које моли, колико је затптитник над заштићенима. А кад призива св. Духа, свршава страшну жртву и непрестано се дотиче заједничког Владике свијех, кажи ми гдје да га смјести? Какву чистоту и побожност тражи од њега ? Замисли какве морају бити руке, које служе томе, какав језик који изговара те ријечи! Од свет а ли не чишћа и светија душа, која прима тога Духа ! Тада ан^ели стоје код свештеника, цио чин небесни за част Онога, који лежи, испуњује мјесто око престола"). Ч 1М(Јет. 2 ) О свештенству. 3 ) Шћет.