Источник

Стр. 328

ИСТОЧНИК

Бр. 14

јући стихове: Отивогс и честУк* к-кнчалт* еси: поставилт* јсн подтч д^клк! рбкб тк08н5, кса покорилт! {сн под нози 1его. ОкЦ /л и колк1 6ш,( Ж1 и скотк1 полкскк1А птица неб^снуа рк1кк1 ,!орскк1/5\, Господи Господн нашк ако чк>дно и л4/л ткоТе по ксен зел^ли. Приспјевши столицама, вјенчани сједау и свештеник им чита молитву на скидање вијенаца: Господи Коже нашт* клдгослокивк1и к-кнецту. . . [Као што се види цио начин вјенчавања је друкчији, него данас. Данас нема више причешћивања, а поредак је друкчији. Данас се чита апостол и јеван |јел>е и заведен је и опход, чега у старо доба није било. Вијенци се данас скидају уз неке нарочите ријечи.] Крај обреда није наведен. II. Кипријански рукопис из XIV. вијека пружа нам много опширнији опис обреда обручења и вјенчања. Исти је данашњем начину много сходнији, него ли горњи обред из ХШ. вијека. Обред овај извађен је из служебника митрополита кијевског Кипријана, који је на крају описа забиљежио: „(гписанУс сел*8 слшрбнмлгк Житроиолито,и г к Кивсккки-к и ксеа Рбси Кппр1Анолп».." Гласи овако: „с^стлкт^ и ч и н 'к 0Ер8чен?к> и к*кнчлн1к> царелп* и кнАзел1К и вскл^т* \ р и с т I л н о Л\ Т\." По божаственој литургији стане свештеник у олтару. Дошавши заручници пред „црквене" двери, стане муж с десне, а жена с лијеве стране. Свештеник примивши прстење полаже с десне стране св. трапезе и то златан десно, а жељезни лијево, један другом близу. За тим изашавши пред двери даје заручницима по једну горућу свијећу, и благословивши им трипута главе узгласи: „Клагословжт*. Когт* ндштч. Ђакон чита мирну јектенију до: о клагок^крнн^. По том: 0 рдвВ Кож'|'к> ((ШАректч, и<и/?\рек г к) и нкш^к окр8ч4КшиХ ГА ДР 8ггк и 0 спасенТн и^-к. 0 изкдкнтиса и/и ^к. Заст8пи, сплси. Пресв/лт8к>, пречист8н? н клагослокенн8к> Кла= днчнцн5 Когородиц10 И нрисно ДН ј ВНЦН } ЖлрТМ со Вск /ИН ск /АТК1Л1Н П0Л »АН8вше салш секе зл Др8гк и веск живот^к нашк Христ8 Ког8 предадн/И^к. — Ђакон : Господ8 пол10лил»сА. — Архијереј моли се гласно: Коже В 'кчнк1н, иже ра= СТО/МЦДСА СККИрЛА В"К {ДИНКСТВО, И соузт* ПрРДЛОЖЈША П0Л0ЖИВ г К НЕрЛЗД"кЛбНТч . . . По свршеној молитви узме прстење и златан предаје м^жу. а гвозден жени. Они се послије мијењају. Иза тога веже им свешгеник деснице и благослови говорећи: /Иир г к кск /и 'к. — Глдвн влша , и чита тајно молитву: Господи Коже нашк. от г к азмк^к ... И ако само обручење бива, даје отпуст и обручени излазе из цркве.