Источник

Бр 14

ИСТОЧНИК

Стр. 329

[Као што се види, ни ов^е нема ријечи: СОврВчаетсд рает*. БожТи ... нити молитве за утвр|јење обручења, нити сугубе јектеније.] Ако се заручници желе одмах вјенчати, то их архијереј (јереј) отнушта од дкери, и доводи их на средину храма. За вријеме хода поје се псалом 127. Кад стигну на сред цркве, свештеник разрјешава дотле везане руке заручника. На светој трапези стоји света чаша, у њој пређеосвећени агнец, поред н.е два вијенца и пуна чашица вина. Свештеник узевши кадијоницу, кади жениха, невјесту и све присутне. Ђакон пак окренувши се истоку узгласи: Благослокн Еладмко. Иза почетиог узгласа: Благосло« всно царстео чита се иста мирна јектенија. која се и данас при вјенчању чита. Једно прошење нема у данашњој јектенији, а то је: Ако дд Госнодт*. Еогт*. ндшт* дарВбтв, илп* честнмн крдкт*. н ложе нЕсккеркно, Го= сподВ по/мо/1ил1с/л. (То се прошење данас налази у јектенији на почетку чина обручења.) Послпје узгласа чита настојатељ на глас молитву: БоЖЕ СКАТћШ, СОЗДДКТ*. ЧЈЛ0К г ккД, и 0ТТ1. р?крл его сткори женб и с г ћпраг"к (л(8 иол 40[ цницк> понелгк, зл нсже тако год*к кистк ткое,и8 кели= ,/ц чјстк 8 и^ (?) еднпо/н8 челок*кк8 кити нд зелип. Одлпч и нкнгк Еладико ниспосли р ^кВ Тко1о отк Окатлго жилиш ,д Ткоего и сококВпи рака Ткосго сего илјарект*., и рдк8 Ткок> ииарект! дко Током сококВпл/летсА ,и8жекн жжд, скпрдзн и\ -г к кТј . (динол^бдрји скедини и\ г к ктч плотк един8, ддр8н илгк плодт* чрека и\ -г к лг клдгочддУа к^к прТ/Јчтш и неос!Јждишо преккжанТе. Мко ткол держдка ... Иза тога улази у олтар, узме један вијенац са свете трапезе, и вративши се пред заручвике рекне: ГосподВ по/Иолил1СА. За тим крстообразно благослови главу женика изговарајући ријечи: Го= споди Еоже ндш^к слдком и чест '110 к-кнчди его, и метие му вијенац на главу. Кум прихвати за вијенац, а свештеник поново улази у олтар, узима други вијенац и благословивши са истим главу невјестину, меће јој га на главу уз исте ријечи: Господи Еоже ндшт* слдкок и че= ст!к> в^кнчди (А. На ђаконов позив, који одмах иза тога гњљедује: Го» сиод8 по/иоли<иса , благосиља свештеник вјенчани пар говорећи: Господи Еоже ндш г к слдко«! и ч«ст!к> к^кнчди и\ г к. Положнлп* еси нд глдкд\"к ек к-кнец-к отк кдлш1* честндго, животд нросишд 8 тек>к и ддл-к еси и.итч долготВ дни и к"к к^кк^к к*ккд. — Жир*к всклп*. •— Глдкм кдша и молитва на глас: Го= споди Еоже пднгн, иже к к спдси гелкнол» к Ти сподокил к еси к к Кд»гк Гдлн = лжст-ки Одлп^ и нмн-к рдкт% Ткои\ г к сих^к ... Ти ко еси Еог-к ндшт* ... Иза тога: и сподоки ндс^к Елддкшо: Молитва господња. За вријеме читања молитве улази свештеник по трећи пут у олтар, узме путир, у коме су пређеосвећена, и на ђаконову опомену: Еонлилгк уздигне га са ријечима: ПреждеосвА1ценндА скатда скатншт *. За тим излази из олтара