Источник

Стр. 330 ИСТОЧНИК Бр. 14

и причешћује жеиика и новјесту. За вријоме причегпћивања поје се: Чаш8 гпасенУА пр'ш/и!5*). Вративши путир и пређеосвећена па часну трапезу узима свештеник општу чашу с вином и моли се тајно: Еоже, нже соткорнвк1н кр-кпостн« си и ^ткЕрдикмн кселсннбк! .. . За тим напаја мужа и жену у три пута. Остатак у чаши даје мужу, а чашу разбију. Одмах иза тога узме свештеник за руке вјенчаие и опходи с њима појећи тропар (глас 7.) вкатш л^ченици . Пјесма ова поје се трипут. Иза ње поје се једанпут: Олака Тев^к Хригте Боже ... По свршетку пјесама чита се сугуба јектенија за владара, архијереја, за кума и за нововјенчане. [Та се јектенија данас чита на крају обручења.] Послије узгласа долази молитва на глас: Крати, р<»д8ит1са о Господ'к ксегда. и плки р(к8, рддбитесл: кроткос (?) кдше да раз8л!но к8детћ ксклјт* чмок-кко^и-к. Господб клизк! ничњиже пјцитеса н Вог г к /иирл да кбдгг^к свалш ксггда и нкпгк и присно и вт*. к*кка к-кколгк а/иинк. (Ове ријечи апостола Павла замијениле су данас ријечи молитве: Отецт*, скш^к и сваткш д8х"к и т. д .) — ГЈо том чита се: Чкт« 1гкиш8|«. — Олава ти Ноже 8повлн'п наше, слава ти, — и говори се данашњи отпуст вјенчања, но без да се у њему спомиње свети Прокопије. — Иза отпуста окрене свештеник нововјенчане западу и чита им молитву на скидање вијенаца: Соже, Еоже нангк пршшдкш к^к Канл Гллнленск8к> ... и с тим их отпушта из цркве (В: СЗ таин'к с8пр8жбствл. /И. Горчлкок-к. О. Петгрк^рпх 1880.) Довде траје рукопис митрополита Кипријана. — Овај обред, као што се види. много је сличан данашњем < бреду, којије редигиран у ХУП. вијеку, и који се са рускијем требницима раширио у православном Оловенству. Можемо овом приликом примјетити, да су питања за пристакак брачне заједнице ушла у руске требнике, под упливом педесете главе Крмчије, тек у ХУП1. вијеку. У дотадашњим обредима вјенчања нигдје нема ни спомена о тијем питањима, без којих се данас ни једно вјенчање не смије обавити. П1то се пак тиче мање важних околности, на пр. давања свијећа обрученима, тај је обичај ступио у живот у XIV. вијеку и траје све до данас. Обичај причешћивања укинут је у ХУП1. вијеку. У мјесто тога ушло је у обред читање апостола и јеван^еља такође у ХУП1. вијеку.

*) У цркви Рођења пресвете Богородице, у Сарајеву, постоји обичај, да се стих: гпдижа пр?ил(8 поје док м.*аденци пију ив опште чаше. Тај обичај није умјестан, јер се 8на да је Чдшд СПДСЕН1А свето причешће, а не оно благословено вино, односно та општа чагаа, која заједницу мужа и жене претставл>а.