Источник

Бр. 14

ИСТОЧНИК Стр. 331

/ЕаЉ из невоље. — По Чоке-у : Јован Воркапић, катихета. [Петриња.] Возгн^фшмлтк ж; бгнк погјкд^ дкорл, и КК&П^ сбдЛЦЈМ/ИТ! ИЛГНј 1"кдаш! Пгтрг погри^ нХ' ћ - Оузр^кши Ж! 6г0. рлкмнл Н^КЛА, сбдАфДА При (К ^т -к, и коззр ^кши нлнк, ргче: и сеи !т> нн/иђ ; Он*к жг шк/ржкл егш, г.јлгола : жено, н! знлк) егш. (Лука 22, 65—57.) „И овај бјеше с њим!' 1 рече слушкиња, кад видје ученика Христова у дворишту првосвештеникову, гдје сједи код ватре, док је Христос трпељиво ишчекивао изрицање смртне пресуде. „И овај бјеше с њим !" рече слушкиња. А 1Јетар пун страха, одрече га се говорећи: „Жено! не познајем га!" .Је ли Петар имао право, што се је у часу очите опасности, одрекао свога Учитеља, рекавши: „Не познајем га!?" Без сумње ће готово сваки, који ово ушчита или чује, узвикнути: Никако! Ни пошто није имао право, и нека је далеко и помисао такова! Ротово ће сваки рећи: Ја на његовом мјесту, не би никад затајао, не би се никада одрекао свога Спаситеља! Али одмах иза тога, многи ће, баш од тијех, који тако говоре, помислити у срцу своме: Па шта је знао, шта је могао друго? Зар не бјеше увјерен, да ће, ако рекне истину, бити изложен најгрознијим мукагла, најстрашнијој судбшш? Зар он не гледаше већ, како на уснама свију свједока и судија лебди изрицање осуде Исусу ? Зар не гледаше како из очију свега народа јудејског иламти пожуда за пролијевањем невине крви Спаситељеве ? Могаше ли он спасти Исуса, ако би га признао, мјесто што га се одрекао ? Зар не бјеше много бо.ље, лакше и паметније, да бар мисли о спасењу свога живота, кад већ никако Спаситеља опасти не могаше? Зар у овој прилици не бијаше лаж из невоље управо света му дужност? Зар овдје није налагала мудрост, да се за часак одступи од истине? Многи ће тако помислити у себи, кад се стави у опасно стање учениково, и ако ће се стидјети и устручавати да јавно то каже. Али Петар, чим је дошао к себи послије првог страха, увидио је, да није радио ни праведно ни мудро. Он осјећаше свој преступ са кајањем пуним бола, и плакаше горко. Он осјећаше с болом у души, да се издајнички понио наспрам свога Учитеља: мјесто да му врати неограничену љубав признањем, он га се одриче. Гдје је тај отац, који ће се у часу опасности одрећи свога дјетета, које воли? Гдје је та мајка, која не би у љубави материнској жртвовала свој живот, за

/ '