Источник

Ор. 314

ИСТОЧНИК

Кр. 14

Из митрополије Зворнично-тузланске. Његово Високопреосвештенство АЕ. и Митрополит Зворничко-тузлански, господин Григорије благоизволио је : рукоположити : свршеног слушатеља рељевске богословије, Јосифа СтакиНа , из Хрга, на архијерејској литургији у катедралној српско православној цркви у Д. Тузли, на први дан Духова, 20. маја 1901. у чин ђакона, а трећи дан Духова, 22. маја п. г у цркви у Прибоју — у чин презвитера и додијелити га пароху Хршком, у протопрезвитерату маглајском за личног помоћника; ироизвести: јереја Летра ЈовановиАа, пароха и адмннистратора протопрезвитерата у Градачцу, на празник „Вознесења Христова" 11. маја 1901. на архијерејској литургији у цркви елатинској — за иротопрезвишера; одликовати: јереја Ђурђа СофреновиЛа, пароха поребричког, у протопрезвитерату градачком, 15. маја 1901. црвено-угаситим појасом; поставити: јереја Ђорђа ЈовановиЛа, личног помоћника пароха „тутњевачког", у протопрезвитерату бијељинском, дана 19. фебруара 1901. за администратора парохије „обудовачке" у протопрезв. брчанском; — јереја Јосифа СтакиЛа, личног помоћника пароха хршког, у протопрезв. маглајском, дана 4. јула 1901. за администрчтора парохије „возућке" у истом протопрезвитерату; премјестити: јереја Петра Лазаревића , пароха „загонског", у протопрезвитерату бијељинском, по његовој молби на упражњену парохију „скочићку" у протопрезв. зворничком, дана 4. јула 1901.; — јереја Осхаоју ДантиЛа, администратора парохије „возућке" у протопрезв. маглајском, по његовој молби, на парохију „загонску" у протопрезв. бијељинском, дана 4. јула 1901 ; — јереја Димитрија Димишријевика, администратора парохије „Човић-пољске" у протопрезвитерату брчанском, по молби на упражњену парохију „осјечанску" у протопрезв. бијељинском, дана 4. јула 1901.; јеромонаха Василија Ћукови%а, администратора парохије „кожушке", у протопрезвитерату грачаиичком, на парохију „Човић-пољску" у протопрезвитерату брчанском, дана 4. јула 1901.; — јереја Нпколу Гајиба, админиттратора парохије „раковачке" у проаопрезв. маглајском, на парохију „кожушку" у протопрезв. грачаничком, дана 4. јула 1901., а парохија „раковачка" повјерена је у привремену администрацију, пароху маглајском, јереју Владимиру Пејовићу.