Источник

Бр. 14

иегочник

Стр. 315

ИЕЗБАНИ^-Ц-ТО. Душа и бесмртност. — Александар Живановић [Осијек.] (Наставак.) Шта је то супстанција ? — Супстанција јесте самостално биће! уколико неки предмет има сам у себи узрок свога бића, т. ј. не изва^а се као пошљедица из другог, у толико је он супстанција, и иначе је он само појава, акциденција или адхеренција друге неке супстанције, другог неког самосталног предмета. Међутим ми и супстанцију и акциденцију опажамо као појаве, јер ми само појаве уопће и можемо опажати. Зато и јесте учење о супстанцијама камен спотицања у филозофији, јер је тешко одредити, која појава потјече директно од супстанције (или која је сама себи узрок), а која је у правом смислу појава, акциденција, пошљедица. „Наше знање о предмету оснива се на његовим појавама; да можемо мислити о неком предмету, он нам се мора појавити . . . Да појава може бити, мора постојати нешто, што те појаве услокљава, од чега оне потјечу. Мисао о појавама претпоставља мисао о узроцима тих појава. Ове узроке називамо субЈектима а предикат субјектов је појава његова. Метафизика назива ове узроке супстанцијама. Према томе је одношај лзмеђу супстанције и акциденције онакав, какав је између субјекта и предиката". *) ,,Биће предметн, уколико је оно основ његовим својствима, стални носилац или субјект њихов, називамо супстанцијом, а својства су акцид 1 нције (аиђаЈлШЈа ев!; 1(3, диоЈ 8и1)в1:а1; асс^епћБиз.") Супстанција је дакле оно биће, које постоји само за себе, а за своју егзистенцију не треба ничега, осим свога субјекта или носиоца. Акциденција је оно, што не постоји само од себе (за себе), већ само у нечем другом. Акциденција претпоставља дакле самостално биће, супстанцију". 2 ) Оксиген сам за себе постоји и ма како се он преображавао и спајао, увијек је оксиген; он има своју супстанцију, дакле је он неко стално биће, које производи појаве Ватра пак није еупстанција, већ само појава неких супстанција; тако исто ваздух, кретање и т. д. Супстанција је свагда стална, она се не мијења и ако може кадгод мијењати облик свој, не може садржину. Акциденције су пак као појаве несталне. Супстанција се може на разне начине појављивати; свако њено својство јесте појава, акциденција; и по томе су акциденције несталне, јер супстанција пушта из себе појаву за појавом. Ако би појава била увнјек стална, онда она не би била појава, већ супстанција. Ово изгледа логичан парадокс, да 4 ) Н. КШег: „ХЈш^егЈзНсћкеИ;" стр. 24. 2 ) Ог. 6. На^етапп: ,.Ме1;ар11у81к и стр. 28—29.