Источник

Бр 14

ИСТОЧНИК

Стр 321

јег; а на пастира, као служитеља љубави и истине често је особито кивна. Она му уписује у кривицу и то, што другима потпуно опрашта, и чиме неки хоће да се хвале као подвигом. „Свештеник, говори св. Ј. Златоусти, подлежи суду свијех — и умних и неразумних" Не мисли, да ће му се снисходити као човјеку, који тијело носи, којн има трошну природу. Не! Њега суде као ан^ела, којега се не смију дотаћи људске слабости 2 ). Другима, када се гнијеве, праштају, а њему никада; друге, када погријеше радо извињавају, а њега не. Колико завидљивих и пакосних очију прате сваки корак свештеников 3 ). Ражљути ли се, насмије ли се, зажели ли, да се у сну одмори, ево ти одмах много ругача, много саблажњених, много законодаваца, много такијех који се сјећају пређашњих и осу^ују данашњега ; не бива то за то, што хоће да похвале оне, — не, — сјећају се пређашњих епископа и пресвитера само зато, да би овога ранили 4 ). Ако пастир није способан да говори лијепо, негодују; ако је способан да говори опет потичу укори: он је, веле, славољубив. Ако не подиже из мртвих, веле, не заслужује пажње, — не знам, онај и онај је благочестив, а он није! 5 ) Не може се пастир ни светити, јер онај који га грди, његова је утроба. Као што утроби својој, ма она отекла и проузрочила бол глави и свему тијелу, не смијемо се светити, јрр не узимамо мач и не расијецамо је, тако се и подчињеноме, који тако поступа, ствара нам немир и огорчење, не можемо светити; то није особина очинске душе, која по природи мора сносити увреде" 6 ). Да би могао поднијети све јаде пастирског дјеловања „потребна је особита јачина духа" 7 ). — А гдје ће пастир наћи средства, да одржава у себи ту „јачину духа" ? Као носиоц хришћанског гледишта на свијет пастир може и мора налазити се за успјехе у јадима, прије свега у „узвишеном хришћанско-филозофском гледишту на значај и смисао јада и невоља, које постижу људе" 8 ). „Ко проводи живот усред јада и невоља и иде тијесним путем, близак је Христу, јер је и он сам ишао истијем путем. (Мат. 8'—20)" 9 ). Јади и искушења одређују наравствени узраст човјеков: „ништа тако не прогања безбрижност и расијаност, као јади и туга: они сн

4 ) Бес ва Дјела.

2 ) О свештенству. 8 ) 11ш1ет. 4 ) Бес. на Дјела.

6 ) Бес. на посл. Титу. 6 ) Ш4.

7 ) Бес на I. Тимот.

8 ) Писма.

9 ) Бес. на П. Кор.