Источник

/ ✓ * Стр. 372

ИСТОЧНИК

Бр. 16

јући на постанак и битисање нове праксе, саб >р у исто вријеме доказује, да се она не одликује особитом старошћу: у противном сдучају секташи не би имали доста тачнога основа за протестирање. У истиХ1. вијек спада појава нанедене нраксе и у предјелима Француске. Прави и јасни напутак за то налазимо у одлукама рујаискога геиералиога спнода из времена Лудвика Муцавога (-ј- 879.). У глави о евхаристији он захтијева, да презвитер причешћује ђаконе и ипођаконе, као служитеље олтара, сопсткеном руком, а мирјанима (људима и женамај да даје евхаристију не у руке, него свакако у уста г ). Синод не мотивира свога наређења, но уводећи нови начин причешћивања за мирјаие, самим тим показује, да су се они дотлен причешћикали једнако с духовницима. И тако се дакле већ и у Француској почела уводити нова пракса у употребу. Што се тпче дуготрајности њепа битисања и пшрине њена распростирања, о том је тешко ма шта било опредијељено рећи. Литерарни споменици о њој више не спомињу, а у сноменицима умјетности она се спомиње само два пута: у приказивању евхарнстије у штутхардском псалтнру почетком X. в. и у јеваиђ. св. Верхарда почетком ХГ. в. 2 ј. И у једном и у другом представљен је Јуда издајник, гдје прима евхаристични хљеб не у руку, него у уста. С тога је природније мислити, да је споменута пракса бнла само дужношћу некојих цркава и да није ушла у свеопшту употребу. Она је представљала само кратко-времену појаву, као забрањени трулскпм сабором обичај источних Хришћана, да употребљују за примање евхаристичнога хљеба судове од злата, сребра и других метала и обичај западних, да покривају за исту сврху руке платненим покровцима. (Наетавиће се).

О времену постанка црнвених одеЉда. — Е. С -на. 0 руског Драго Е. Урошевић, свештеник Задаћа ]е овог чланка — како нам показује и сам наслов да се одреди оно вријеме, у коме су почели клирици упогребљаватн НапЗшп. Ас1а сопсШогит 1;. VI, р. 205. НеМе ([М(1. Ш, 2. 8. 110) и по његову примјеру Ргођз! (Б1е АђепсШтсИасће Меззе уот 5. 1)18 8. Јаћгћиш!. 1816. г. 8. 476.) нреноси постанчк ороматране праксе у VII. стољеће. Основом за слични назор послужило је правило толедскога сабора 675. г.: г јат уего ^шстшјие аи! <1еМеНит аи! 1пН(1еНит питего согрив Оот1п1 а1одие теуЦ;аћ1Н 1пћгт1Ше ргтесеп*: 81 ћ(1еП8 е«4, регре(иа соготишопе рпуе1;иг; 81 шМеНз, е4 уегћепћиз 8ић (1а4иг е* регреШо ехШо ге1е^е!иг" ^Нагсћдт. 11)1(1. Ш, 1028). Преводећи прву половину данога устава на слиједећи начин: кад ко од здравих поврати из уста тијело Христово, то он мора бити „одлучен* 4 , и тврдећи, дл примједба „иовратити тијело из уста" претпоставља се на давању га у уста — НеГе1е и долази до закл»учка, да усганова толед. сабора представља прво по времену свједочанство о новој пракси. Но сличан закл»учак основан је на слободном иредању оригиналнога текста. 2 ) 13оћћег1. АћММип^еп пп Керег^опит Шг Кип81;\У188еп8сћа1'1;. В. ХУШ. 8. 365—7.