Источник

Бр. 16 ИСТОЧНИК Стр. 373

искључиво црквене одежде при богослужењу, т. ј. кад су се почеле употребљавати одежде, које су се разликовале не само од свјетовног одјела, него и од одјела клирика, које су они у друштвеном и домаћем животу употребљавали. Да би ријегаили стављену задаћу, морамо се осврнути на прве вијекове хришћанства, а прије свега на вријеме апостолско, јер од шнховог времена и потиче обредно хришћанско богослужење, те ћемо тамо потражити разјашњења истакнутом горе питању. Неки научењаци 1 ) а поглавито Бопа 2 ) тврде, да је апостолско вријеме, — вријеме постанка црквених одожда. Но њиховом мишљењу, апостоли су установили нарочите одежде, које су се у свему разликовале од обичног одијела, које су морали свештеницн употребљавати при богослужењу. Па и поред свега тога, узалудно ће пам бити свако истраживање о постанку васгагит уенИит, као о апостолској усганови. 0 томе нам нема никаква спомена ни код апосгола, ни код доцнијпх ппсаца црквених, па нас ово доводи у сумњу: да ли су увели апостоли и како и какве формалне богуслужбене одежде, које би се разликовале од обичног одијела. Бона, додуше оправдава своје мишљење позивајући се на ријечи блаженог Августина, гдје овај каже у књизи „о крпггењу" између осталога и то, да све, јпто постоји у васељенској цркви, ако није установљено сабором, а оно је предано аукторитетом апостола 3 ), — али нам ипак ове истините ријечи цркв. учнтеља не могу послужити ни за најпотребније разјагањење; а исто тако немају ни онако опширно значење, какво им приписује Бона, нити имају икакве везе с нашим иитањем. У противпом случају — а на основу тих рпјечи — могло би се признати цијело богослужење са свима својпм појединостима, као апостолска установа, то била историјска нетачност. Оспм тога увођење новог цркв. богослужбеног одијела, које би се сасвим разликовало од обичног, свјетовног одијела, у прво доба хришћанско био је не само тежак, већ управо немогућ посао. Таково је одпјело требало да има с једне стране умјетничку израду, а с друге стране за то су потребне удобности, спокојства и благостања, али од овога ни једно ни друго није могло бити у првим хришћ. општинама, које су се већим дијелом састојале из сиротних и незнатних људи, а уз

*) КгеЈ^. К1ек1ип^ Шиг^сће, — уез(е8 ваегае — у Кеа1-Епесус1орасНе Деа сћпвШсћеп А11;егЛитев уоп Г. X. Кгаи« В. II. 8 175.

2 ) У свом дједу Еегит Шиг^чсагит Нћп <1ио 1674. — 1лћ. I. сар. У. со1. 41—43; соп{. сар. XXIV. со1. 3*24—325.

3 ) Ое Вар118Гпо 1Љ. 1У. сар. 24. (^>ио<1 ип1\ т ег8а 4епе1 Есс1е81а, пес а СопсИш Гп8111и<;ит, 8е<1 ветрег ге!еи1ит 681;, поп 1Ш1 аис1опШе аров1оНса 1га<1д1;ит гес(1881те сгедИиг— Вопа. СИ. ор. 1лћ I. сар. V. со1. 42.