Источник

Стр. 366

источник

Бр. 16

лај убио под Тројом; каеније је опет живио у Хермотиму, пророку у Клазомени и т.. а Омир је у вријеме тројанског рата живио као камила у Бактри 1 ). Сократ мисли, да одмах послије смрги иду боговима душе само оних, који на земљи филозофирају, дакле јаче интелектуално развијене, а душе грјешника морају ићи у животиње, и то у оне, које су символ онога гријеха, у који је душа на земљи иадала: душе гордих људи, пијаница и т. д. иду послије тјелесне смрти у магарца или њему сличне животиње, душе окрутника, тирана и отимача иду у грабљиве животиње и т. д. 2 ). Основ овоме вјеронању биће свакако религиозан. Човјек сазнаје своју немоћ, своју слабу природу, а пошто је увјерен, да је сам свом гријеху крив, мисли да мора и испаштати сам своје гријехе дотле, док се од њих не изгуби сваки траг. Вјеровања у метемпсихозу има и данас у дивљих непросвијећених народа 3 ). Заиимљивих података о данашњој метемпсихози има у Ту1ог-а 4 ). Већ та околност ; што је ово гледиште било проширено само у класичкој старини, а данас у непросвијећених народа, довољно је, да нам покаже његову наивнист. Оно не треба научног побијања. Међу новим теоријама о постанку душе сретамо се опет са материјализмом, који учи, да душа постоји днсањем, и да се у етрогом смислу душа и састоји у дисању. То већ да каже и сама ријеч: душа, дух. Са првим дахом долази по тој теорији душа у човјека: рег врјгаБПет аигат атшиз пнреШ^иг 5 ). И да се не обазиремо на то, што то гледиште никако не тумачи постанка душииог, обраћамо пажњу на то да изрази „душа долази" и „ипреШип'" сами већ кажу, да је душа и прије тога акта постојала, а на тај би се начин она само здружавала с тијелом. Од свих теорија о душину постанку највише се одликује теорија креације. Присталице њене вјерују, да све душе сгвара Бог. На који начин и кад Бог ствара душе — у томе се такође и пошљедници ове теорије разилазе, јер док једни уче, да Бог ствара непосредно за свако живо биће душу, дотле други питају: како би те душе, које Бог ствара послије пада Адамова, биле окужене грнјехом прародитељским, јер оне као бића, која непосредно излазе од Бога, морају бити чисте. Са гледишта Хришћаиске религије дакле нн оваква наука није оправдана, мада ју је заступило више црквопнх отаца (Теофил Антиохијски, Ј ) Е. В. Ту1ог: „ГНе Ашап&е с!ег СиНиг" II. 13. 2 ) Р1а1о: „Рћое(1оп и еар 31, 32. 3 ) „В1е АпШп^е с1ег Си11:иг и I. етр. 453, 2—17, 102—103, 356- 358. 4 ) Ог. Ј. Еппетозег: „ТЈгзргип^ ипс! ЛУебеп с1ег тепзсћИсћеи 8ее1е и стр 72. б ) У новој науци брани метедшсихозу и палингенссију (теорију, да се један исти човјек много пута поново рађа) Шопенхауер: ;) В1е \^ек а1з Т\ГШе ип<1 Уогв^еИип#" I. § 63.