Источник

Бр. 21

источник

Стр 491

Многи пак држе, да му је управа те црквене области од св. апостола Петра повјерена; шта више има их који су тога мишљења, да га је на то достојанство св. апостол Јован богослов произвео. Евсевије у својој историји вели, да је Игњатије био нашљедник Еводија, кога су апостоли за епископа антиохијскога иоставили, те је према томе бпо други епископ тога града ('Евсев. Истор. Ш. 22.). У апосто.лским установама супротно овој тврдши налазимо, да су Еводије и Игњатије у исто вријеме управљали антиохијском црквом, и то да је први од апостола Петра, а други од Павла за епископа постав.љен био. Баронијус и Александар Наталис држе, да су Еводије и Игљатије збиља у једно и исто доба били епископи; и то први за Јудеје, други за Јазичнике, који су се Христу обратили; а кад су се обраћени споразумјели Игњатије је наслиједио Еводија по смрти му. 0 пастиреначалништву Игњатијеву говори I. глава аката о његовој мученичкој смрти. Исти списи причају, да је Игњатија император Трајан, који се на војни против Арменије и Парћана у Антиохији бавио, на смрт осудио с наредбом, да се св. мученик баци на жртву цив.вим звјеровима у Риму. Начин дугог и опасног путовања, под вадзором десет војника које св. мученик у посланици својој Римљанима (гл. V.) леопардима навива, приспио је у Смирну, гђе је под утиском радоснога састанка са св. Поликарпом и са изасданицима мјесних цркава четири посланице написао и то Ефесцима, Магнезијанцима, Тралијанима и Римљанима. Из Смирне дошавши у Троју, написао је посланице у Филаделфију, Смирну и Поликарпу. Потом одведен је у Напуљ и кроз цијелу Маћедонију. Приспјевши до пристаништа у Епиру, пребродио је јадранско па и тирјенско море. Напошљетку стиже у Рим, гдје је од вјернпх из цијеле околине поздрављен, а мало затим у амфитеатар римски допраћен, гдје је бачен меЈју два лава, који су га размрцварили, дочим су му кости покупљене и у Антиохију однешене, гдје се као најдрагоцјеније благо чувају. Да је св. Игњатије одиста бачен међу дивљу звјерад о том нам свједочи св. Иринеј (Против ^ерет. У. 28) и он као ученив св. Поликарпа никако није могао у тврдњи својој погријешити; да се тај жалостан догађај баш у Риму десио, то тврде: Ориген: (Омил. Лукан VI.), Евсевије (у Историји цркве III. 36.) св. Јован Златоусти (у својој бесједи на св. Игњатију 5.) и Јероним (Бе уш § Шивћ - . гл. 16). •* Исто као у погледу мјеста рођења и поријекла, разилазе се писци и научници у том погледу, ко је ауктор списа о мученичкој