Источник

Стр' 492

ИСТОЧНИК

Бр. 21

смрти св. Игњатија Богоносца. Већипа историка слаже се у том, да за првијех шест вијекова хришћанства осим Евагрија никог не спомињу као писца тијех аката, па чак ни оне, који у списима својим свједоче о мученичкој смрти Игњатијевој, као што су Евсевије Кесаријски, св. Јован Златоусти и писац пасхалне кронике. Ме^утим је спомена достојно, да ови свједоци многе околности друкчије наводе, него што је то у самим актима забиљежено. На примјер: Евсевије у у својој историји вели, да је Трајан тек послије смрти Игњатијеве дошао у Антиохију, дочим акта мучеништва наводе, да је Трајан Игњатија у Антиохији на смрт осудио; у актима стоји да је Игњатије девете године Трајанове владавине, дакле 107. послије Хрисга скончдо дочим пасхални кроничар наводи. да се то 105. године збило; међутим то су погрјегане тврдње, као нтто се то из списа Иринејевих увидјети може. Историчар БаПаеив закључује из разговора мученикова са императором Трајаном, садржаног у поменутим списима, да је писац њихов много доцније живио од Игњатија. Међутим нема сумње да је те списе сам св. мученик написао, јер ри јечи: г Пј ).е:с јхеу ахоуте? атсгјуо[хв9 'а, ате^оуте^ гп1 тф аср' г)[т7 [АгХХоУП )((л)рсајхф тоО б:/,аоои уЕуеа^ас" (Ас1а сар. 5) и ријечи; п Тоитог/ абтотста: уеу6(ле70о и (11)1(1. сар. 7). пикако се не би дале растумачити, да се и не спомене, да је пут мучеников на губилиште од Антиохије па све до Рима до ситница тачно описан. Ириговор, да св. мученик није могао писати о начину своје смрти, раван је приговору, да Мојсије није писац Књиге Обновљенога закона. Као што је завршни дио те књиге друго лице написало, исто тако је и смрт св. Игњатија други неко написао, али то још није разлог, да се пориче, да је св. Богоносац ауктор тијех списа осим завршнога дијела. Акта ова писана су на грчгсом језику. Данас има вшне редакција, од којих су вјере највише достојне редакције у кодексу Гајовом и Колбертиновом. Превод списа о мученичкој смрти св. Богоносца гласи овако _ Мучеништво св. свештеномученика Игњатија Богоносца*). (I. Пасширско сшарањв св. Мгњатија и твжња његова за мучеништвом.) Не много иза тога како је Трајан управу римске царевине преузео, управљпше врло брижљиво црквом антиохијском Пгњатије, ученик *)• Колико нам је познато, ови спиеи до сада још нијесу преведени на сриски језик. С тога ову радњу топло препоручујемо пажњи штов. читалаца. УРЕДН.