Источник

Бр. 21

ИСТОЧНИК

Стр. 497

Дописи. Каноничва посјета Његова Високопреосвештенства АЕ. и Митрополита Бањалучко-бихаћког г. Евгенија у протопрезвитерату тешањском. У 15-тој свесци тек. године овог цијењеног лиета изволио је часни госп. Лазар Ожеговић парох Котор-Вароша, потанко нам описати, какав је био дочек Његовог Високопреосвештенства Митрополита Господина Евгенија у Котор-Варошу, а задатак овога нашег дописа је да у најкраћим потезима изнесемо са каквом је предусретљивошћу дочекан нови нам архипастир у сљедећпм мјестпма протопрезвитерата и котара тешањског. $ Кренувгаи се Његово Високопреосвештенство Росп Евгеније на пут из евоје резиденције преко Котор Вароша, стигло је у понедјељак 23 јула колима, — у пратњи свога ђакона г. Јована Стефковића, даље госп. Јована Кнезкевића, свештеника шолајског и госп. Риста Вуковића, свештеника липљанског — прешавши планину „вабину" страну — на границу села Прибинића. На граници села Прпбинића, које је уједно и граница котара тешањског е Котор-Варошом, под самом Борја планином, дочекао је Његово Високопреоевештенство котарски предстојник госп. Марко Навратил са високопречасним госп. хаџи Теодором Илићем. Пред колима госп. нредстојника и хаџи проте Илића јашило је од цркве прибинићке на броју 85 лијепо обучених коњаника са српским барјацима. Кад је Високопреосвештени госп. ступио на земљиште села Прибинића са евојом пратњом, уз пуцњаву г пушака — поздравио је новога архипастира господин предстојник, позвавши Га уједно у своје кочије, одакле су се одмах кренули новом цестои — цркви на Прибинић. Нред колима Високопреосвештеног Господина и Взегове пратње јурили еу коњаници, радосни што виде у средини својој свога новог владику. У весељу и раздраганости ориле су се српске пјесме, а пушке громко одјекивале. Кад је Његово Високопреосвештенство стигло са својом пратњом под елаволук, који бјеше подигнут пред самом црквом —• изашао је из кола, —• а ту се бијаше слегао силан народ сеоски, обучен у свечано рухо своје; похрлио бијашв еа свију околних крајева, да види свога новог давно жељеног владику. У средини овог мпогобројног народа српског, нарочито падоше свакома у очи претежнији број младића и дјевојака, које се бијаху сакупиле, да пред својим светим Владиком покажу, што су као тежачке кћери и синови без школе код свог свештеника научиле —■ Богу се молити — ал' та им се жеља не могаде да испуни, јер се је Његово Високопреоевештенство госп. Митрополит морао журити, да до мрака у Тешањ стигне. На челу ове многобројне свјетине стајаше под славолуком благородни госп. Ернст Обрнчак шумски управитељ са својом породицом и још многим другим одличним особљем. Високопреоевештеног Гоеподина поздравио је под славолуком испред српске црквене општине са неколико кратких радосних ријечи г. Коста Душанић богослов: благодаривши милостивом Творцу измећу осталога и на томе, да ево не ирође ни пуна година дана, а ову околину и овај свети храм (којн је по љепоти св>је