Источник

Отр. 496

ИСТОЧНИК

Бр. 21

ства и наслада. Занијети харфама и свирачима, при сдушању њихова љубавног свирања бивају ван себе, пјевају, играју, тапшу, опијају се,. брбл>ају и булазае којешта" 1 ). Као што се из овога јасно види, овдје нема спомеиа нн о каквом одијелу. Набрајање разних случајева, који су били дозвол>ени хришћанима у спољашњем цркпеном животу. што нам служи за разјашњење ријечи (ЗаХХоута: хаI та сг/г;[лаха ха1 то Ј јсј хрбкоос, г показује јасно, да ријеч а-/г)|ла, не треба узети у значењу „одјећа" него у општем значењу „спољашњи нзглед" (вид). Осим тога ако се ријечп ох^Р- а (ћаШиб) дода и то значење, што му приписују Бинтерим л Хефеле, онда у том случају свједочанство Климента ни у колико не иде у њихову корист, а још мање против нас. Онда ће се то овако читати: „чудновато ми је, ради чега они, заједно с мјестом мпјењају одијело и начин живота". Отуда излази закл>учак, да Климент осуђује хришћане свот - а доба за то, што они при изласку из цркве мијењају своје одијело т. ј. у таквом се случају разумије. да облаче на се непристојно одијело мјесто пристојног. Какав дакле закл>учак можемо на основу овога извести? Закључак ће бити слиједећи: хришћани, по изласку своме из цркве, ннјесу морали мијењати своје одијело, него су напротив похађали цркву у оном нстом одијелу, које су у обичном животу носилн, т. ј. гледали су да очувају смјерност и пристојпост не само у цркви, него и изван ње. Хефеле изводи из овога друкчији закључак. По његовом казивању и навофењу ријечи Климентових (скупа са одпјелом мијењају и павике) излази, да се његово нападање односи само на начин живота, а не на одијело. — Али такво доказивање није нпшта друго, него самовољно извртање рнјечи оригииалног текста. — То мишљење, да у прво вријеме хришћанства није било принципиелне разлике у употреби богослужбеног и свјетовног одпјела — одржало се све до VI. впјека. За епископа Фулгенција (533. г.) зна се, да је н при богослужењу носио опу исту одјећу, у којој је спавао, — а оп је сам говорио, да је боље за вријеме богослужења промпјенити срца, нег^о одпјело 8 ). (Свршиће се.)

Ј ) „Педагог" Клим. Алекс. кн>. Ш. гл. П. прев. И. Корсунског стр. 3*20.—321. 8 ) 1п ^иа 1ишса Доганећа!; т 1рза засгШсаћа!;: е4 1;етроге заспбсИ ти!;ап(1а еззе согЈа роИиз 1 ^иат уез^теп^а (Исеђа<;. — Вт1епт С11;. ор. В. IV. Тћ. Г 8 193; Мдг1%пу С11, ор. со1. 650. У писму к Елиодору Јероним спомиње о туники, коју је презвитер Непоцијан употребљавао ,,у служењу Христовом" па је наредио да се даде Јерониму. Држи се да је иста туника била богослужбена одежда Неноцијана [Вопа С1*. ор. Цђ. I сар. XXIV. со1. 324.—325. Кпе&. С14. ор. у Кгаи«'а В' 11. 8. 183. и др.) Али ив описивања Јеронииова зна се, да се истом о г \јећом служио Неаоцијан и у домаћем животу. Налазећи се у јакој ватри врућице пред саму своју смрт, Непоцијан је скинуо са себе мантију, и узевши свога дједа зр . руку рекао му: ,,ову тунику, коју сам употребљавао у служби Хрисговој поша.м . . . [Дј. Бл. Јер. у руск. прев. д. 2 стр. 15.] Озу хал>пну т. ј. што је на мени била.