Источник

Стр. 394

ИСТОЧНИК

Бр 16.

животу, што су се сада ослободили страдања и жалости, или мрскога надзора. Но, изузевши све ове случајеве, људи у опће сматрају уа,овање великом несрећом у животу. Тетка је то несрећа за мужа, који је изгубио у жени вјернога друга, вриједну и разумну помоћницу у васпитању дјеце, у вођењу госппдарства, утјеху и утјешитеља у жалости, помоћницу у радости, савјетницу у двојбеним стварима, потпору у борби са искушењима и саблазвима. Јакост и доброта често остављају удовце: многи изме^у њих одају се због самоће пијанству п разузданом животу и, ако имају дјеце, постају бичеви за њих и оетављају их без хришћанскога васпитања. Али је још тежи положај удовица. Постоји у народу српском пословица: Удовица —сиротица, а у св. Писму често се говори о жалосном стању удовица и о нарочитој над њима заштити Божјој. У св. Писму назива се жена немогућнам сасудом; но никада није она тако немоћна и слаба, као у удовству. Особито се у Ст. Завјету говори често о удовицама. Умно жавање удовица у народу сматра се знаком нарочитога гњева Божјега за тај народ. Тако се Господ грози несрећом цијелом народу Израпљском, што Га је разгњевио гријесима. Изричући ту гро^њу, говори Он кроз пророка Исаију. Твоји Ие људи пасши од мача и ј;/н цк швоји ' у рату. II у оно вријеме собом 11е жена ухвЂШити једнога мужа говореЛи: свој &емо хљеб јести и своје Лемо одијело носити, само да се зовемо твојим именом , скини с нас срамоту (Иса. 3, 25; 4, 1). За Израиљце бјеше та несрећа тијем осјетљивија, што је народ тај особито цијенио благослов, који почива на женама роткињама, а и зато, што је која жена нмала више дјеце, тијем је у већој части била; напротив, жена нероткиња, извржена је била руглу и подсмијеху. У хришћанству се већ не сматра удовање за несрећу, и жени хришћанки није толико нуждан муж, да буде у частн и уважењу кзд других, као жена Израиљтса. Али и за жену Хрншћанку постаје удовање великом весрећом и задаје јој много бриге у другом погледу. Смрћу мужевљевом настају за њу дани туге и жалости, чега она до сада није знала, нарочито јој је тешко првих дана удовања. У господарству и васпитању дјеце мора сад она сама носити оно бреме, које је дотле дијелила с мужем својпм, који је свагда већи дио од тога носио. За живота мужевљева, терети њезини у господарству састојаху се понајвише у гоме, да паметно расположи средства, која муж набави, а не да она сама набавља та средства, Сад је на њу пало обоје. Ако су извори живота остали и код удовице исти, какви су били и за живота мужевљова, на примјер, ако је осгао исти занат. трговина, пољодјелство и т. д. она мора сад примити на себе велики терет, на кога није навикла, — да све то и