Источник

Стр. 396

ИСТОТНИК

ћр. 16

уд< вице: Немојше цвијелиши удовице и сироше. Ако ли коју уцвијелиш, у чем год, и иовиче к мепи, чуЛу вику њезину; и заиалиЛе се ггвев мој, и побиИу вас мачем, иа Ле ваше жене биши удовице и ваша дјеца сироте. (ЕГзл. 22, 22—24). Сваке треће године морао је Израиљац по закону Мојсијеву одвојити десетак од доходака својих оне године за Левнте, дошљака, сироте и удовиц«; а онога, који тако узради, благосиља Вог у сваком послу, који би радио (Второз. 14, 28 и 29). На празник сјеница морали су Израиљци звати к себи у кућу с левитом, догаљаком, сиротом и удовицу, да буду учасници празничног весеља и домаће славе (Второз 16, 11 и 14). У вријеме жетве, кад се тресу маслине, бере виноград, морали су Израиљци остављати за собом у корист дошљаке, сирота и удовица снопље на њиви, гране и лозе с необраним плодом (Второз. 24, 19—21). Вјеровнику је забрањено било узимати у залогу хаљине удовици (— 17). Псалмопјевац држи, да се Вог израиљев слави између осталога и тијем, што је Он Отац сирота, Судија и заштитник удовицама: „Ошац је сиротама и судија удовицама Бог у свешоме сшану свом (Пс. 68, 5). Тосиод чува дошљаке, ицмаже сироти и удовици (— 146, 9). Еод пророка Исаије Господ, одоацујуШ материјалне жртве и лицемјерна празновања Јудејска и пока&ујући, што Му је угодно, тражи изме^у осталога од њих- пажњу и правду према сиротама и удовицама: дајише иравицу сироши, бранигае удовици (Иса. 1, 17). Слинно овоме вели и ап. Јаков, да је суштина праве побожности у томе, да се обилазе сироте и удовице у њиховијем невољама (Јак. 1, 27А Закон Мојсијев налаже, да се свечано прокуну они, који изврЛу иравицу дошљаку, сироши или удовици (Зак. понов. 17, 19). Код Сина Сирахова говори се о Богу: Он не мрзи молишве сироше, ни удовице, кад она излијева своје јаде. Не теку ли сузе удовичине низ њ^зине образе? Т1 не виче ли она на оне, ко их изазива? (Сир. 35, 14 и 15). И Господ слуша плач удовичин. Искусгво свједочи, да сузе удовичине не пролазе олако по њезине увредитеље: они бивају кажњени још у овом животу, ако не лично, а оно на потомцима њиховим почива гњев Божји до трећег и четвртог кољена. На питање, зашто то, да потомство пати, може се у много случајева с правом одговоригп: огац дјед, прадјед увриједили су сироту или удовицу, и ето њихова дјеца, унуци и праунуци не носе толико иа себи одговорност за туђу кривицу, колико се тијем опомињу, да не падну и ошј у ту крпвнцу. Но благо онима, који су човјекољубиви према сиротама и удовицама. Буди сироши мјесшо оца и мјесшо мужа (т. ј. буди покр нштељем матери њиховој;) и биЛеги силом Вимњага; оп Ле тебе веЛма вољеши, него мати ШвОЈа (Сир. 4. 20 И 11). (Наставиће се.)