Источник

Бр. 1. и 2.

И С Т 0 ч н и к

Стр. 11

нити као јеретици из црквеиог опћења иск.ључени, но су много пута учествовали у православном богослужењу и молитвама. Основ за ово налази се у 15 гфавилу I—П. цариградског (у ураму св. Апостола) сабора, држаног 681. године. У опће, по мишљењу Димитрија Хоматина, интереси Православне Цркве не треба да иду на то, да одбијају Латине, но да их иоступно и на лијеп начин приволе и склоне на своју страну, јер је један Спаситељ и Риспод пролио крв Своју за све 1 ). У исто ово вријеме, а поводом тијем, што су Латини уступали гробља своја православнима и благосиљали лијесове њихове при погребу, обратио се гшменути митрополит Дирахаума епископу Јовану Китарскоме са питањем, да ли се то исто може чинити и од стране православних. Епископ је одговорио у помирљивом тону, да, како у другим приликама, тако и у овој, ме|>у пошљедницима об<>јих вјероисповпјндн не може бити никакве разлике 2 ), Но исги онај Димитрије Хоматин у познијем једном писму своме, упућеном монаху Григорију Икодомопулу, изрекао је већ много строжији одношај спрам Латина 3 ). Наши претци, држећи много на своју вјеру и желећи сачувати иравославне од прелаза у другу вјероисповјед, строго су се придржавали горе изнешеннх правила, забрањујући православним хришћанииа свако религиозно опћење са иновјернима. У споменицима, који се до наших времена сачували, налазе се не само свједочанства о забрани православнима учествовати у молитвама са неиравославнима (полазити њихове храмове), него и о забрани ненравославнима нолазити православие цркве, а понаособ имати удјела у св. тајнама. Тако^е има свједочанстава и о томе, како црква није дозвољавала пи ближи, приватни додир и опћење с њима ни иначе у обиччом животу. Већ преподобни Теодосије Печерски, митрополити: Георгије, Јован II. и Никифор у посланицама својим, опровргавајући потанко разие заблуде Латина и указујући, да су они ушљед тпјех заблуда одбачени и одлучени од Цркве Православне, заповпједају, да се вијернп на сваки начин клоне и чувају њпховог учења, да не учествују у богослужењу њихову, не живе њиховпм обичајима и навикама, не склапају с њима бракове, и чак шта више да ни у јелу и пићу не опће с њима. 4 ) И касније, придошлицама иновјервима, сликарима, иидустријалцима и другима радо је давано мјеста у средини нашој и дозвољавано им је» да се своје вјере придржавају без икаква притиска и забране, али им

') Димитр1и Хоматинт.. 2- V. 435—436.

2 ) Ц. V. 404.

3 ) 2ћ1вћтап. „Баа Ећегеоћ!; (1. опеп1 Кхгсће". Стр. 533.

4 ) ПроФ. М. Красножен-1,. „Инов^рцм на Руси. 1.•*. вопрооу о свободт. вћри и о в-ћротериииости. 1 ' 3. И8Д. стр. 133.