Источник

Стр. 42

И С Т 0 ч н и к

Бр. 3-

о Христу као лицу, које је имало богочовјечију природу и биће још до своје историјске појаве на земљи, који је послије смрти Свпје ускрсао, узнио се на небо и обећао, да ће опет доћи на земљу да суди живима и мртвима. Другим ријечима: у споменутим послагаицама. ма и једног савременика Христовога, налазимо такове свједоџбе о Христу и такова гледишта на Њега и суштину Његове природе, која се потпуно слажу са потанким приповиједањем наших јеванђеља о натприродним својствима лица, науке, дјела и у опште свега историјскс га тога земаљскога живота Исуса Христа. И обратно : само јрвае^еоско приповиједање служи нам као историјски основ за разјашњење спомеиутих свједоџаба Иавлових о Христу, јер друкчије би оне за нас биле неразјашњиве. (Наставиће ое)

Ориси хришћанскога Љивота од Епископа Висариона. (Чланци за народ). — Преводи протопресвитер Ј. Метровић, кр. проф. и катихета у Загребу. Њешто о прелима и плесовима. (Свршетак.) Ипак не можемо рећи, да игра на карте, плес и њеке друге забаве испуњују све вријеме наших вечерњих састанака, тако, да не остаје времена за друге, разумне ствари. Не, за вријеме тога воде се и бесједе, каткад разумне и занимљиве по предмету и колико се може и зна, да се воде. Но да ли се дуго воде таке бесједе? Коме није познато, да оие имају мјеста само на почетку забаве, и да се оне прекидају било од домаћина било од кога другога ријечју о много важнијем предмету. „Зашто да се троши у лудо тако златно вријеме?" при томе се обично учини предлог, и једни сједају за зелени сто, други почну радити ногама, и губи се знатно вријеме. Воде се и послнје тога разговори, али већ празни и ништави, као што су празни и ништаки предметн (т. ј. картање, плес п т. д.), око којих се врте, и састоје се из дневних н прошлих, тако да се, и непосјећујући забава, може унапријед знати, што ће се и о чему ће се говорити, какве ће оштре ријечи пасти, каквим ће се покретима нропратити. Зло је, тто се наши вечерњи скупови испуњују узалудном п штетном забавом; али је не мање зло и то, што се опи продужују кроз цијелу ноћ, па и до самога јутра. Не треба доказивати, како је у највишем степену неразуман обичај правити тако дуге вечери. Ирије свега он се коси са природом. По закону природе већ је вријеме од-