Источник

Бр. 14.

источник

Стр. 221

је једина могла задобити и муњевитом брзином освојити скоро цио тада познати свијет, и на којој се и данас оснива лијепа нагаа вјера православна. То је љубав, али љубав чиста, искрена и разумна; љубав пламена, цјеломудрена и света, непомијешана са нечистим мислима и жељама. Љубав, за коју св. апостол каже: да дуго трии, да је милокрвна, да не завиди, да се не велича и не надима, да не чини гато не ваља, не тражи своје, пе срди се, не мисли о злу, не раду/е се неиравди V рчдује исшини, да све љуби, све вјерује, свему се нада, све трми (I. кор. 13,4-8). Такова љубав нека вас прати у све дане живота вашег; са таковом љубављу само нека остави човјек оца својег и машер и ириљуби се жени својој (Мат. 19, 5.); таковом љубављу загријани лакше ћете сносити бремена један другога (Гал. 6, 2.), јуначаије ћете одољевати биједама и невољама, радосније ћете дијелити радости и жалости, равнодушније ћете испвјати чашу меда или чашу жучи у промјенљивом животу земаљском. У таковој љубави, на пошљетку, не може никад за%и сунце среИе ваше у гнијеву вашем, него Ие се — по ријечима апостолским •— свака горчина и гријех и љутина и хула и вика искоријенити из вас (Еф. 4, 26. 31.). То је главно што Црква захтијева данас од вас за будућност, а то се види из поједаних радња у самом обреду свете ове тајне Врака. Јер шта престављају бијеле ужежене сеијеће у рукама вашим, ако не чисту, пламену узајамну љубав ову, којом треба да сте испуњени кроз цио живот ваш ? Шта значи „овш,аА чаша" вина, из које сте се данас напили, ако не сласт и горчину радости и жалости које ћете и у име љубави те црпјети као из једне чаше живота у животу вашем ? Шта је заручно прстење на десници вашој, ако не символи вечне брачне везе ваше основане опет на љубави тој, што значе најзад оне ријечи прочитане у данашњем апостолу: имвити скоа љенм, м\коже и ХрТстзст*. возлкјеи церковт* 1 ' (Еф. 5, 25.), ако пе то, да се ме|>усобно љубите \чгко, као што је Христос љубио Цркву своју, за коју је душу Своју -"Чоложио и на крст разапет био ? Из ове врлине, која је по св. апостолу, већа и од вјере и од наде (I. Кор. 13, 13.) истећи ће и све друге врлине, које треба да красе сваког хришћанина уопће; истећи ће и све друге дужности заједничке и посебне, које требају хригаћански супрузи да врше. Љубав ће вам та диктовати, да се међусобно искрено поштујете и у свему потпомажете; да се узајамно усавршавате у свему што је лијепо, добро и богоугодно, да једно друго опомињете и подстичете на савјесно испуњавање хришћанских дужности, и да плод брачне везе ваше у религијозно-моралном духу васпитавате.

/ /