Источник

/' Стр. 210 ИСТОЧН И К Бр. 14. и од коментатора Еразмо Ротердамски 1 ), Олсхаузен 2 ), де Вете 3 ), Блек 4 ) Кајл 5 ), Преосв. МихаилЂ 6 ) и други 7 ) под обећаном Петру од Спаситеља влашћу везиваши и дријешити разумијевају власт његову, да отпушта и не отпушта гријехе, да их прашта и не прашта. Такво схваћање одговара и контексту тих јеванђеоских ријечи, а њега потврђују и друга, паралелна мјеста из Јеван^еља. Оригинални контекст те јеван^еоске ријечи категорично свједочи, да је прва половина (да%у ти кључеве од царства небеского) у непосредној скезп са другом (што свежеш на земљи и т. д.) и да се њом разјашњава, — наиме: прва говори о пуномоћи Петровој, да пушти или не пушта у царство небеско; а друга нам каже, на који ће начин кршити он ту пуномоћ, шта ће се односити на његову „власт кључева" и у чему ће се она састојати. Петрова „власт кључева" изражаваће се у том, што ће он везивати и дријешити, а шта ће везивати и дријешити, то се види из сравњења овог јеванђеоског мјеста са паралелним му јеванђеоским мјестима. У ,18. гл. Матејева јеван^еља Исус Христос тумачећи Својим ученицнма, како ће се они односити као будући пастири црквени 8 ) према грјешним хрпшћаним и дајућ« им власт, да неким грјешницима (који се кају) опраштају п да их остављају у цркви (Мат. 18, 15), а неке (нераскајане) да одлучују од цркке (ст. 17), свршава Свпју бесједу нстим ријечима о истом предмету, које је рекао Петру: што год свежете иа земли, бгсКе свезапо на нсбу и гито год раздријегиите на земљи, биЛе раздријешено на небу (ст. 18). Из самога склопа те беоједе види се јасно да Господ овдје под везањем н дријешењем разумијева лраштање и непраштање гријехова, отпуштање и неотпуштање грјешнику кривице. Ту је власт Он обећао, да ће дати и Петру, т. ј. власт, да прашта или не опрашта гријехе грјешним члановима цркве, што је значило за њих, да смију остати у цркви, у друштву хришћанском, или да су искључени и.з ње. Послије, након васкрсења из мртвих, Он је и даровао ту власт апостолима, рекавгаи : којима оиростите гријехе, оиростиИе им се, а којима задржите, задржаЛе се (Јов. 20, 22— 23).

*) Рагарћга818 111 ]чоу . Јези СћпвИ Тез1;ат., Наппоуег, 1868.

2 ) ВЉ1. Соштеп!. 1.

«) Ехе^. НаисШ. 7. N. Т. ВЈ. 1.

4 ) 8упор1. ЕгкШг. (1. Дгв1 егб1;. Еуап&\

5) Сотшеп!;. иђ. Еуап«'. Маић.

в ) Толков, Еванг. отт, Матв стр. 298

? ) Н. пр. Лутер, Беза, Калвин, ]\1алдонат, Гроције, Неандер, Крузије, Делингер и др. Вид. Меуег, Кг1<;. ехе§\ Навс11). иђ. с1. Еуап§\ Маић. стр. 357.

8 ) Бајшлаг у цитиравом већ чланку сасвим без основа тврди, да у 18. гл. Христос говори не о апостолима, већ о свима, који вјерују у Њега и да тумачи наиме њихов одношај према браћи, која гријеше.