Источник

Бр. 15.

И С Т 0 Ч Н II К

Стр. 235

због давнога гријеха. Ова тајавствена борба извршила је духовни иреображај Јаковљев, изазвала је у љему чувство кајања и учинила га доетојним да добије милост Божију. Ову борбу овако објашњава пророк Осија: „бораше се са анЈјелом и нобједивши плакаше и мољаше" (13, 5). Спољашња борба Јаковљева дакако да је измијењена унутрашњим -— молитвеним подвигом, који га је осветио и морално преобразио Сви у опште патријарси одликовали су се тврдом вјером у Бога и савршеном преданошћу вољи Божијој. Силу њихове вјере износи нам Апостол на поуку (Јевр. 11). У Мојсија, во^е јеврејскога народа, налазимо трагове узвишенога моралнога карактера. Истина чује се много укора и приговора моралној личности Мојсијевој. Противни траже у његовом понашању црте, које бацају сјепку на његов морални лик. Но није нужде да се заустављамо на потанкој критици и опровржењу таких приговора. Доста је да укажемо, да је Мојсије за свој неблагодарни и недостојни народ радо подносио течајем четрдесет година сва лшнавања. трудове и уврједе у пустињи, ријешио се био да буде избрисан и из књиге, у коју га је уписао Бог (Исх. 32, 32). Нека покажу другога кога ироја из старине, равнога Мојсију самопрегорењем и некористољубивом љубављу! То исто самопрегорење и некористољубље, које је подгријавало ревност за славом Божјом и старање о морадном васпитању свога народа, била је одлична црта пророка. Имајући морални идеал пророци су били виши образац моралнога живота. Многи су између њих запечатили вијерност свом високом позиву својом крвљу. Новозавјетни вјесници откривења — апостоли, проповиједајући најчишћи и најузвишенији морал, први га и остварују својим животом. Ради славе имена Божјега и спасења ближњих, они гладују и трпе же^ и голотињу и муке, потуцају се и труДе се радећи својијеи рукама: опсовани благосиљају: гоњени трпе: кад их хуле, моле; постају као сметљиште свијета, по којему сви до сад газе" (1 Кор. 4, 11—13). — На пошљетку да заврше све своје трудове и страдања из љубави к Богу и к ближњима полажу свој живот. Ив. Николинб > ■ ■ _ превео с рускога Н. Р. Из пастирске праксе. 0 иричешЛивању дјеце. Питање о томе: кад и у које доба дјетињега узрасга ваља и треба дјецу причешћивати, ннје још ни до данас ријешено, те се мање — више то у свима православним црквама и разно обавља. Ушљед недостатка изричног каноничног прописа у овоме

у I