Источник

Бр. 15

ИСТОЧНИК

што мати не доноси први пут дијете своје у цркву и на св. крштење, исто тако не мора га она и ка св. причешћу приносити. (Рук. д. с. п. 1867. г. т. III. Како се има иостуиати код иричешЛивања д/еце у вријеме заразних болести? У вријеме заразних болести најбо.ље је болну дјецу не доносити у цркву ради причешћа, но исту код куће причестити; или, ако су већ донешена у храм, причестити их тек након друге здраве дјеце, употребљавајући при том — ако је могуће — посебну кашичицу те посебно платно, које се након причешћа има спалити, а пепео под св. трапезу, слијепи бунарић у олтару или у текућу ријеку просути. Нодједно, иза свакога таквог причесника има се гсагаичица свагда добро у оно посебно платно утрти. Могу ли се дјеца на св. ире^еосвеЛеној литургији кричестити ? Малена дјеца нијесу кадра примати тврду храну, због чега је и установљено, да се таква малена дјеца причешћују само св. крвљу Христовом. Међутијем вино на пре^еосвећеној литургији и ако је улагањем честице освећено, ипак није у крв Христову претворено, а то вино из св. чаше дати младенцу, не значи још и причестити га. Но, веле неки, може се младенцу дати и мален дјелић св. хљеба, који он може прогутати. Ово се, истина, може покушати, али је и са опасношћу скопчано, јер дијете — одојче, које није навикло на тврду храну, лахко може честицу из уста избацити, а у таквом случају свећеник се казни подвргава. Дјеца пак одрасла, која подносе тврду храну, могу се и на литургији пређеосвећених дарова причестити. Одојчад пак ни у ком случају. Свакако је дужност свећеника да вјернима својима објаснн тачно разлике литургије пређеосвећених дарова од литургије пуне. Лри свршавању тајне јелеосве&ења треба ли свако јеваиТјеље читати над главом болнога, или на за то ириуготовљеном столу ? При читању св. јенанђеља у тајни јелеосвећења сви свећеници не поступају једнако. Једни читају свако јеван^еље над главом болнога, а други опет на за то припремљеном столу. Оправдана је и једна и друга пракса. Разлози, који поглавито руководе неке свећенике да читају св. јевач||еље над главом болнога ово су: 1. при читању јеванђеља ма на којој служби и црквеном чину православни хришћани обично х л а слушају са побожно приклоњеном главом. Такву побожност јеванђеоском читању у много случајева нијесу кадри изразити тешки болесници на болесничким постељама, с тога неки свећеници онда и сматрају за потребно, да у таквим приликама читају св. јеванђеље над главама болних. 2. при свакој служби дужни су православни

/