Источник

Бр. 15.

Подикарп; сјећам се кад би излазио и улазио; сјећам се његовог начина живота, његова спољашњег облика, шегових разговора са народом и тога, што је нриповиједао о своме друговању са Јованом и осталима који су виђели Господа и тога, како је спомињао ријечи и оно, што је чуо о Господу, о Његовим чудесима и науци. Поликарп пошто је чуо све од очевидаца живота Господњег, казивао је то сагласно писму". — У овоме писму Иринејевом треба особито примјетити ово: Иринеј ]е слушао о Христу од Поликарпа, ученика Јована богослова. Поликарп је казивао њему и другима, што му је казивао Јован и други, који су видјели Господа; а Јован и други очевици Господа казивали су међу осталим и о чудесима Христовијем исто, што се приповиједало о тим чудесима и у писму, под којим Иринеј овдје разумијева јеванђеља. — Дакле и у вријеме Иринејево т. ј. у II. вијеку у јеванђељихча се приповиједало о чудесима Христовијем и доставијерност њихову у то доба потвр^ивали су и сами вијерни приповиједањем о њима, које је изашло из уста љубимца ученика Христовога Јокана и дошло до Иринеја преко Поликарпа ученика Јовановога. Овим, што сам рекао. завршујем своје доказе о оригиналности постанка наших јеванђеља од Матеја, Марка, Луке и Јована и уједно с тим о неоспорној доставијерности њиховога садржаја. Ап. Петар писао је негда хришћанима: „илимш изскстн-киш ;е пророческое слово, е -ибже вни/илнмц« гакоже ск-ктилб сЈак»ш,8 вт ^ телигклп* лгкст-к, довр г к творите' 1 (2. Иетр. 1, 19). — По примјеру овога апостола и ми обазријевши се на све наведене свједоџбе о оригиналности постанка наших јеванђеља од двају ученика Христових и двају апостолских сапутника и о доставијерности самога садржаја јеван|јеља са безусловно иепоколебљивим увјерењем можемо казати: у нашим јеванђељима имамо највјерније ријечи апостолске о Христу, Његовом лицу, науци и чудесима; и с тога ћемо добро учинити, ако не престанемо њима обраћати се и њима се користити као свјетиоником, који свијетли у тамном мјесту т. ј. усред протусловних, лажних и несталних измишљотина људскога разума. Ш. На каквом основу преставници негативне критике новозавјетне литературе поричу историјску доставијерност нашим јеван^ељима и оригинални пбстанак њихов од јеванђелиста, којима се она приписују? као да је зван на ово питање одговара познати на западу специјалиста у области историјске критгзке повозавјетних списа — богослов Ебрард овако: „с1а8 \уеЈ8з Јсћ П1сћ1" — „тога не знам" ! И фактички, ако се под основом разумијевају докази, ма били у неколико оправдани (умјесни)