Источник

Бр. 1б.

И С. Т 0 Ч Н И К

Стр. 229

и да имају фактпчки научну вриједност, то таковога основа код порицатеља доставијерности и оригиналности наших јеванђеља ми никако не видимо. У своме негирању јеван^еоске историје они се не служе новим каквим нама непознатим датима, који би иоле били кадри да потврде љихову сумњу у доставијерност јеван5)еоскога казивања. Све, чим они располажу у потврду свога гледишта на наша ј еванђеља као на збирку мита или измишљотина побожне фантазије, састоји се у истом ономе, што имају у рукама и богослови или вијерни хришћани и чим ови апсолутно и правилно потврђују истинито-исторички карактер наших јеван^еља. — Преставници невјерства разликују се од њих само тим, што истим датима, којима вијерни богослови доказују истину јеванђеоске историје, дају други смисао и другу боју и на тај начин својим лажним тумачењем неоспорних дата изводе наопако и како сами желе закључке о истини садржаја јеван^еља. (Наотавиће св).

О биљезима истинитога откривења. (Богословско-аполошка црта). На први поглед изгледа да је са свим излишно пптање о биљезима истинитога откривења или иначе о његовој доставијерности. Истинито откривење као натприродна појава мора имати у себи непосредну очевидност и вјероватност за свакога. Но поред практичнога освједочења. да уз истинито откривење постојц читав низ лажних, која се издају за истпнита, нужда истраживања вјероватности откривења оснива се колико на духу хришћанске религије, толико и на карактеру људске природе. — У дубљини људске природе ухватиле су коријена двије наклоности — тежња за знањем и потреба вјере. Једна и друга наклоност једнако су легалне и имају једнако право да им буде удовољено. Наш дух жедан је божанскога откривења, но и разум захтијева свој дио учешћа код примања откривења и то свјесне увјерености у фактичност божанствености откривења. И хришћанство од првога дана, како се обратило човјештву, побуђује га на испитивање открпвења. „Прегледајте писма" (Јов. 5, 39), говорио је Исус Христос јудејима. „Овим прегледањем или испитивањем, — тумачи преосвештени Теофан — одаје се част вјери и чува се право достојанство човјека, као лица разумнога, свјеснога и савјеснога". — И апостоли вијесници откривења, захтнјевају вјеру у њ, али не слијепу н непромишљену, него разумну, која јасно схваћа основе, по којима вјерује, и у стању је да даде рачун о свом и да опровргне прпговоре противничке (I. ЈЈетр. 3, 15; Калош. 4, 6; Ефес. 5, 11). С тога откри-