Источник
Стр. 264
ИС Т 0 Ч Н И К
Бр. 17.
и молебници твоеи держав г ћ и царства и всему Сл'нкл1ту и добро (в1с) поб4дних ти книзев. Си оубо челов ^ко лвзбца бога от ксее доуш^ непрестан'о молимт. и всеобрадован 'нук) его матерв богородицк) и преподобнБ1е и богоноснБ1е отцБ1 наши Сгмеона новаго мгроточца и Саву чгодотворца; вже зстт. похвала и оутвержденхе и в-ћнец-в светому ти царствпо. 9же и наше смиреше пред 'стоит г Б апз ,е и недостоинБ1 молим' сл горко да подастБ державному ти царству здрав!е т^ћлу и сиасен1е доуши, благодуш1е вслчБСкое животом-б долготу о6илнб1хб же благт> причастГе, поб^да на соупостатБ1 сб настолгцимт. царствомт. присносуш;ное царство и благословете оца и сБша и светаго доуха, да встб на царств4 ти и на предстонгцихт. и служа1цихБ светому ти царствпо. (Свршиће ое).
Ориси. Изреке слова Божјега, које располажу к покајању. Вратите се, синови одметници, и исцијелићу одмете ваше (Јер. 3, 22). С каквим се дирљивим савјетом обраћа Господ синовима Израиљевим. Они су се одметли од ЕВега, промијенили службу ББему у службу лажним боговима и зато су вавукли гњев Божји, скошени су били тешким ударцима од непријатељб, (Асираца), који су опустошили земљу њихову и становнике њихове одвели у робље. Но Господ их не оставља по својој милости, призива их к себи, па још с каквом их очинском љубављу призива! „Врашише се, синови одмешници! Ви сте синови Моји, ма да сте се одметли од Мене. Ја вас жалим. Сјетите се> каквом сам вас милости обдарио, кад сте сачували вјерност према Мени; постидите се своје незахвалности, свога одпадништва одМене! опаметите се макар оном несрећом, којом сам вас казнио, предавши вас у власт иновјерцима. Тешко је живјети под њиховим јармом; но ако се вратите Мени с покајањем, што сте ми били невјерни, Ја ћу излијечити скрушеност вашу, излијечићу ране, које су вам нанесене гњевом Мојим, повратићу вас на рођено огњиште ваше". — Са исто тако дирљивим позивом обраћа се Господ к новозавјетнима вјернима. Сви су они исто тако синови Његови по благодати препорођења, али нису сви сачували вјерност према Њему, коју су му обећали у крштењу. Они зову Бога оцем својим, али не слушају ни ЕВега ни св. цркве Његове, заповиједи Шегове крше и својим иехришћанским животом веселе ^авола, коме су службу у тајни крштења одрекли. Но милостиви је Господ готов да им опрости све, само ако се обрате Нзему