Источник

Бр. 19. И С Т 0 Ч Н II К Стр. 299

књигу, која саставља основу вјере наше, — у толико би јој богословље било захвално, али асирологији се не може дати тог значаја, јер она није постигла тог развића, да би се могла сматрати потпуно поузданом за ексегезу Библије. Ома је још у свом заметку, резултати јој нису ноуздани, она нема чврсте основе. Она се ослања искључиво на вавнлонско асирску литературу клинастог писма. Ово писмо пазива се по облику писменнх знакова у виду клина у разном положају. Унотребљавало се ово ппсмо у Асирији, Вавилонијп п Ниневији на плочама, обелискима, цилиндрима од гњиле, инструментима и другим предметима, што се у оним предјелима ископавају. Писмо је ово силабпчко а не фонетичко. сваки знак означава један слог, а не звук, као у другим^писмима. Један и исти знак у разном положају има и разно значење, ради чега је врло често тешко прочитати споменпк, и схватити му значај. Оио је писмо постало из старијег јероглпфског. По неиоузданом овом писму не може се установити ни тачност појединпх текстова. Университетски нрофесор у Бону, др. Е. Кениг, вели, да и није све оригинално што се око Еуфрата и Тпгра нашло. За библнотеку Асурбанипала (668—626. пр. Хр.) прнређени су бпли иријеииси од царских нисара и у таком пријепису је и гилгамски епос, гдје је описан велики потоп, а за пријеписе се у опће зна, колико су пстовјетни са оригиналима. Осим тога чнтање аснрско-вавилонскнх сппса ноказују разлику, при пријеписима чпнпле се измјене, споменици су често изломљени, поједннп знаци у различитим мјестима имају различну вриједност, плоче и цилипдри били су исто онакав материјал као на другим мјестнма на примјер папирус, који је материјал могао, као и данас паппр, свашта да трпи. Делпћ се држп строго ових споменика и на основу њих, чак и без икакве помоћи богослова, рјешава сва мјеста у Библији Високопреосвећенн писац прелази на главне тачке Делићева нредавања а то су: потоп, створење свијета, пад првих људн, декалог. суботни одмор и монотепзам, те помпње исцрпну критику која се на то осврнула. Историјска страна Делићевих предавања има другостепени значај за библију према њеном религијозном значају. (Па и у тој историјској страни његовмх предавања има много чега проблематичног). Управо религијски елементи Библије главно су, јер они нам казују библијски поглед на свијет и то: Бог је створио свијет, иослпје се појавио гријех, затим као казна долази иотоп, незнабоштво, избор парода коме је открио нраво познање Бога. Бапг том учењу пориче се оригиналност и приписује се Вавилону, из чијих је споменнка састављена ирва глава генезиса. Високопреосвећени писац сад прелази редом на сваку тачку посебно. с (Срвшиће се). Кратак преглед црквено-шко/1Ског и просвјетног Љивота. У Митрополији Карловачкој. Потврђена уредба о епархијским скупштинала. Његово Величанство потврдило је Уредбу о епархијским скупштинама, што ју је израдио мајски сабор од прошле 1902. године. Велика народна добротворка. У Сегедину (Угарска) преминула је недавно удова Емилија Савић рођ. Павловић. која је сав свој иметак у вриједности од 150 хиљада круна завјештала српско-иравославној црквеној опћини у Сегедину.