Источник

Стр. 38

ИСТОЧНИК

Бр. 3.

удара по струнама, — нека се мој језик прилијепи за моје непце, ако се не сјетим тебе, ако не ставим Јерусалим за главу весеља мога, ако га не учиним јединим извором радости моје" 1 ). У души заробљеника оживјеле су све страхоте, које су пратиле пошљедње дане Јерусалима- они се сјетигае, како се у то вријече особито гадно и сурово понијели Едомићани, који су као вјечити непријатељи Израиљћана, нанијели им велике невоље, помагали Вавилонцима у њиховим ратовима против Палестине и кад је већ дошао крај данима Јерусалима злурадо су довикивали Халдејцима: „разрушите, разрушите га до темеља." 2 ) „Потсјети Господе, узвикивали су у наступу гнијева и жалости заробљени синови Израиљеви, потсјети синове Едомове на дан разорења Јерусалима, кад су говорили „Разрушите, разрушите га до темеља" ст. 7)! Но главни узрочник разорења Јерусалима био је ипак Вавилон, — ево овај сами град, гдје они пропадају у невољи и гдје их, као да би желећи да им срце још већма муче, моле, да ма што пјевају из пјесама Сијонских. И под напором читаве буре осјећаја у заробљеникб, отима се јаук освете: „Кћери вавилонска 3 ) проклета разоритељко! Срећан нека буде, који ти буде дао еа оно што си ти намаучинила! Срећан нека буде ко буде узео и разбио твоју дјецу о камен!" Заробљеници се сјетили свију оних страхота, које су пратиле разорење и разрушење Јерусалима, они као да поново гледају, како овнујске главе 4 ) разбијају зидове Сијона, како убојна кола, улетивши кроз пробијене зидове у град, немилице даве народ, који је у страху бјежао; како разјарени војници, отимајући од уплаканих матера њихову престрашену и уздрхталу дјечицу, без и најмањег сажаљења разбијају их о камење. Нека и сам проклети Вавилон осјети на себи све ове страхоте, када наступи и за њега дан страшне посјете. — Пророчанска њихова ријеч се испунила, и када је Дарије Хистаспо коначно разорио и опустошио Вавилон, није од најбогатије пријестолнице азијске остало чак ни развалина, он би као „истребљујућом метлом почишћен" и „постао је царством јежева и ритом" (Исај. XIV., 23). Стари историјски Вавилон је пао и на развалинама његових негда раскошних двораца и палата сиромашни бедуини пасу данас стада своја, пјевуцкајући своје сјетне пјесме, у којима као да се чују х ) Овдје је наведено неколико разних читања, да би се тексту дао овај опћи смисао и тон. Ј ) О таком нонашању Едомићана унореди Исаија XXXIV. 5.; Илач IV., 22; и прор. Авдија8 ) Тако пророци називају град Вавилон, који се преставља у виду жене, препуне разврата и крвожедности (Пс. ХБУП , 1 ; X., 32; Јерем. XVI., 11. и др.). 4 ) То су биле справе за провад»ивање видова, На гвовденој полузи налабила се од гвожђа овнујска глава.