Источник

Стр. 88

онима, који су послати да га ухвате? Овдје ћемо се послужити ријечима другог јеванђелиста. Ношто пратиоци Јудини јоги овдје стоје, и незнају на кога од присутних руку да метну, то Исус приступи к њима и пита их? »Кога тражите?« и па њихов одговор: »Ми тражимо Исуса Назореја«, Оп им слободно одговара: »Ја сам тај, Кога ви тражите«, као да је хтио знак невјерног ученика потврдити. Неочекивана изјава, и што је још више, чврсти и гшуздани тон, којим су те ријечи изговорене, не мање и поглед, који их је пратио, и који свједочи о потпуној неустрашивости Исусовој, и о осјећају његове невиности, учинио је неисказан утисак на те људе. Страхопоштовање и ужас обузео их је од тог одговора. Они стоје збуњени и незнају шта да чине. — Такав утисак чини на најсуровија срца поглед поштеног, који се нема чега да боји. 0! Шта вриједи добра савјест за величанствену ствар! Како би требало и ми с највећом ревногићу да тежимо за невиношћу душе, која нам даје таково достојанство и такову заштиту. Како би требали ми, да се ма и најмање приближимо томе узвишеном циљу! Да је Исус хтио Он се је могао послужити страхом оних људи, који су послани, да Га свезана одведу. Али Он то пије учинио. Он им је дао времена да опет к себи дођу, и изјавио им је још једном, да је Он тај Кога су имали да одведу старјешинама својим. Ко би могао посумњати, да се је он одлучио да трпи? И сада су већ пошли били, да заиста метну руке на Њега. Наједанпут се пробуди храброст у његових ученика, односно у апостола Петра. Он се лаћа мача и настоји да одбрани Исуса од нападача. Слуга првосвештенички Малхус, који је најревноснији био у извршивању налога свог претпостављеног, и који се може бити најприје усудио, да метне руку на Њега, задобио је рану од апостола ПетраАли Исус, који драговољно прима сва та страдања, неодобрава поступак свог ученика и осуђује га са ријечима: »Или лнитјл Глкш 1н .иог8 нмн^ бу.иолнтн отци /иогго и пргдст,(кнтту ,ин кацјш! дкднлдкат! лсгешнл дггглћ. Овијем ријечима јо псказао, да је воља оца небеског да поднесе сва та страдаља. II тако се је Он предао у руке онима» који су послапи, да Га ухвате. Они га свезаше и одведоше. Истина, да је Христос могао учинити, да се све то не збуде, да Га не свежу и не одведу. Као син Божји, као Бог могао је побједу одржати и над војницима и над Кајафом, и над Пилатом. »Али како би се исиунило што стоји у светом иисму, да ово треба да буде?« »Тако је писано и тако је требало, да Христос ипстрада. и да устчне из мртвих треНи дан.« Да су ученици Исусови, за вријеме страдања његових за ово знали, или да су се сјетили оних знакова, што им је Исус у том погледу давао, показали би се може бити сталнији, и онакви, како се то изискивало од ученика Његових. Тада апостол Нетар не би био тако хитар и нагао, нити би страх у толикој мјери овладао њиме, да се Христа одрече. Додуше оно прво није потекло из неплеменитог узрока, оно је била пошљедица вјерности, коју је показао нрема Христу. Овај храбри ученик није могао поднијети, да са Исусом тако поступају као са злочинцем. Њега је праведна срџба обузела, он није размишљао о том, да ли би Исус одобрио оно, што је он хтио учинити. Исто тако што се тиче и других ученика Исусових, и они се нијесу онако држали, као што им је приличило, а особито кад се узме у обзир то, да су се тако дуго наслађавали најбољом поуком свог учитеља, и да су примили од Њега