Источник

Бр. 5. и 6.

ИСТОЧНИК

Стр. 89

најбоље знакове о свему ономе, гато ће о Њиме бити. Јер кад су они видјели, да Исуса свезана воде, нестало је храбрости у њих, они сви напуштају Исуса и бјеже. И с каквим расположајем срца Они остављају Њега! До душе то се не може толико осудити, што они у часу опасности помишљају на своју сигурност и спас. Та и сам Спаситељ тако је хтио, Он је њихово бјегство тиме потпомогао, што је при свом страдању рекао: » Д цјј оуко ,иж) Кцкт«, шп -дкнт? Ати.« Али они су погријешили, што се сасвим предадоше страху, који је њима хтио да овлада; што су на све оно, што им је Исус казао, заборавили, што је њихово повјерење у Њега сасвим игичезнуло, што најхрабрији међу њима није нагаао никаква бољег срества за своју сигурност, већ да призна да он Исусу није никада припадао Истина, Петар се погаље трикратног одрицања искрено покајао и горко плакао. А Бог показује милосрђе своје према кајућем се грјеганику. Трикратно одрицање Иетрово Спаситељ је поправио са трикратним питањем »лккнши лн .иај.., Нека посматрање болова Христових не учини сличних утисака на нас, који смо боље у томе упућени, него гато су ученици Исусови били. Ми сви знамо, да је то ради нас и наших гријехова. Слава ти и хвала преблаги Спаситељу наш, који сп ради нагаег спасења сишао на ову грјегану земљу, претрпио неисказане муке и страдања, и принио себе на крсну жртву. Слдкл долгот^п-бнпо ткое,и<5, млкд т(е^!

Из црквеног правила*) -- израдио: Јован Дим. Јовановић. (Рељево.) Службе православне цркве су различите према времену и приликама, када се свршавају. Њих можемо подијелити у главном на двоје: на службе, које су израз живота и рада цијеле цркве, и на службе које су у вези с потребама нојединих Хришћана. Према томе једне су сталне, које се свршују сваки дан или с времена на вријеме у одређено доба године, то су свакидагиње, седмтне и го дишње; а друге су нарочите или посебче, камо спадају службе изложене у Требнику — »требе«. Богу се треба молити свуда и на сваком мјесту и у свако вријеме. То нам налаже св. писмо како новог тако исто и старог завјета. Цар и пророк Давид у 33. псалму говори: »к,мгомоклк> Господд н а кјакој кјн.иа «; апостол Павле у првој посланици Солуњанима вели: »ншрктлннш лто.штка о к »,и-к к.мгодлрит! (гл. V. 17, 18).« Господ наш Исус Христос заповиједа нам: »кднтг оуко пд кјако крм1А .иолацша (Лука *) При овој радњи служио саи се овим дјелима: ТгпТкон к-к Кнко — ПечЕргкои лдкр-б 1882. год ; Велики Тичик од В. Николајевића Н. Сад 1892.; Пособјв кт> и.зученпо Устава богослуасенш чрав. церкви К. НиколБСкаго С. Нетербург-в 1900. год.; Новал скрижалБ Аепискоиа Венијамина С. Петербурп, 1891. год.; Литургика прот. Д. Смолодовича Шев-в 1889. год.: Здседневное богослужен '10 и главнме празники ирав, церкви прот I. Јахонтова С. Петербурп, 1879.; Изт,лснен1е всенофнаго бд-ћнш прот. СтеФ. Гумилевскаго Москва 1853. год. ; Дни богослуженш нрав. кат. восгочнои церкви ирот. Г. С. Деболмкаго С. Петербургт, 1894. год.; Зборник од Ј. Живковића и Ј. Живановића Ср. Карловци 1901. ("правило при њему); 0 богослуженш прав. церкви 11 изданЈе С Петербург 1866.; Часослов; Руководство к% изучен1к> Церковнаго Уетава IV. изд. С. Петербургт, 1902.; „Настолнал книга" С. В. Нулгакова II. изд. Харков. 1900. „Наука о богослужењу прав. цркве" Лебеђев-Јовановић Београд 1898.; „ЦерковннК уставг" И. Мансветова. Москва 1885.