Источник

Стр. 298

источник

Бр. 12. и 13.

доминирају на свијету за то што не маре за њ. Тврдица ие поеједује злато него оно њега. „Кротки ће наслиједити земљу". Неће је купити, неће задобити у боју — наслиједиће је. Има људи, који виде на свијету само омаловажавање своје личности. Таки су људи, наравно, несретни. Они ће то уображено омаловажавање наћи на сваком кораку. Таке људе треба жалити као пуке сиромахе. То су морални болесници. Немају правог образовања, јер нијесу научили како треба живјети! Мало ко зна како треба живјети. Ми одрастемо онако, на божију вересију, носећи собом у зрели живот само животињски метод и мотиве, које омо имали као дјеца. Нама и не пада на памет да се то све треба промијенити • да је живот једна од најљепших вјештина, којој се треба стрпљиво учити док траје живота и да су године нашег животног пута прекратке ца се може та вјештина са триумфом савладати. Хришћансту је задаћа да научи људе вј л штини живота. И, његово цијело наставно градиво садржи се у четири ријечи: „Научите се од мене!" Насупрот сваком другом васпитању, ово је чисто лично васпитање. Таково васпитање не може се постићи из књига, предавања, вјеровања или науке. То је животна штудија. Христос није много истицао ријечима благодат Хришћанског живота. Он је њоме живио — био сушта благодат и милост. Ипак га ми не можемо копирати. Научити се можемо његовој вјештини живљења живећи с њим као стари ученици са својим учитељима. То је посве разумљиво. Христос позива „уморне" и „натоварене" да почну живот на ново, по новим принципима — по његовим принципима. „Угледајте се на мене!" „Хајдете за мном!" Узмите живот као што га јаузимам! „Будите кротки и смјерни и наћи ћете покој душама својим!" Нећу ја тиме да рекнем е је хришћански живот за сваког човјека „постеља од ружа". То може бити само процесом васпитања. Кад би неки људи знали шта значи „учити" се од Христа, ступали би у његову школу са већом одговорношћу у срцу. Ту се нема толико учити, колико одучити. Многи пође у ту школу тек кад је његова нарав руинирана и карактер извитоперен. Тешко је у педесетој години учити аритметику, јпш теже хришћански живити. Учити се бити „кротак" и „смјеран" за онога, ко то у ^јетинству није умио, велика је и тешка ствар. Можете ли вјеровати да се човјек учи понизности обично понижењем? Можда је то једина школа за то. Кад човјек ступи у таку школу као ђак, то много значи. Ту ће наћи много мира али и много рада.