Источник

Бр. 12. и 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 297

Мир и учење! Какве свезе ииају ове двије ријечи? Мало је ко од нас те двије ријечи заједно замишљао. Кад се ко од нас одао томе учењу као на пр. учењу ког језика? Или се у томе вјежбао као у свирању ? Не показује ли то како је Христово учење још нешто ново на свијету ? Па шта да се ради? Шта је то, што ће, ако се како треба проучи, донијети души мир и спокојство? Христос одговара на то без околишења: Смјерност и кротост. „Научите се од мене. јер сам ја смјеран и кротак у срцу". Научите се томе и већ имате мир! То су директни узроци мира. Одмах ће настати мир • друге није већ одмах! Размислите само мало и видјећете да тако мора бити ! Узроци нијесу никад ћудљиви. Свеза измеЈју пошљедице и узрока лежи дубоко у самој природи ствари. Па какве свезе има у томе? Одговорићу питањем. Који су главни узроци немира, неспокојства ? Ако сами себе добро познајете, одговорићете: Гордост, себичност, амбиције. Ако се обазрете на прошли ваш живот, видјећете да су несретни часови, што сте проживили, потекли од понижавања ваше личности и тривијалних разочарења. Велике патње долазе у одуљим размацима и ми се, ме!>у тијем, оснажимо да их можемо дочекати. Међусобна трвења у свакодневном животу, незгоде у занимању или послу, неслога у домаћем кругу, пропале амбиције, сузбијање воље, увријеђени понос, то онемогућава унутрашњи мир. Повријеђено достојанство, преварене наде, незадовољена себичност — то су стварни, вулгарни, општи извори човјечијег неспокојства. Сад је јасно за што је Христос истакао оне двије ствари да би се постигло противно горњем стању душе. Гдје је смијерност и кротост, ту нема мјеста споменутим стварима. Оне лијече немир и неспокојство чинећи га немогућим. Овај се лијек не бави ситним, површним симптомима. Он се устреми одмах да уклони узрок. Приучавањем смјерности и кротости уклања се непрестана досада повученог живота. Ко се томе приучи, живи чаробним животом. Хришћанство је фино каламљење и прилив здраве крви у слабу и отровану душу! Грозница не може заразити потпуно здраво тијело. Грозница немира не може узнемирити душу, која је задахнута Христом. Људи уздишу за голубијим крилима да би могли одлетјети и имати мира. Но, то не би помогло. „Царство је Божије у вама самим". Ми тежимо врху да нађемо мира, а он је на дну. Вода се умири само кад дође на најниже мјесто. Тако и човјек. Дакле, поаизите се! Човјек, који не мисли много о себи, не може бити уврије^ен. Будите смјерни! Ко ништа не очекује за себе, не може га ништа вријеђати. То је сасвим јасно. Кротак и смјеран човјек надмашује све људе и све ствари. Они