Источник

Стр. 296

источник

Бр. 12. и 13.

Сваки немир у души има извјесне узроке и уклонити се може само узрок. Кад би у свијету све било случајност, не би тога било. Но, ми знамо да свијет опстоји по неком методу и не може бити друкчије. Физични мир, морални, духовни, сваковрсни мир има свој узрок исто као и немир. Узроци су различити. За сваку посебну пошљедицу има одговарајући узрок. Ако се жели нека посебна пошљедица, морају се ставити у кретање одговарајући узроци. Не вриједи предлагати неке, фино измишљење планове и вршење општих вјерсгсих дужности у нади да ће мир некако доћи. Хришћански живот није случајан него узрочан. Сама природа протестира против апсурдног очекивања духовних, или ма којих, пошљедица без радње одговарајућих узрока. Велики учитељ дао је одсудан ударац тој бескрајној заблуди једним, једитим питањем : „Еда ли се бере с трња грожђе или с чичка смокве?" Па за што велики учитељ није своје другове и даље поучио? Што нам није казао како се тај мир, то спокојство може постићи? Казао је. А да ли потпуно? Да. Јасно и потпуно. Он је означио узрок, из ког потиче мир рјечима: „Ходите к мени и ја ћу вас одморити". Као што видите, мир је милост, коју би учинио. Само треба доћи к н.ему и он ће га дати сваком молиоцу. Но, како је могуће дати некоме мир? Или смијех? Смијех се може проузроковати али не дати. Кад хоћемо некоме да учинимо радост, ми само удесимо околности како ће проузроковати радост. Не велим да велика личност не може надахнути мир и повјерење у све, који долазе под његов утицај. Људи могу бити један другом што и сјенка велике стијене у жедној пустињи. Још више може бити Христос — Христос као савршен човјек а још више као Спаситељ свијета. Но, моја намјера није да говорим о томе. Кад је Христос рекао да ће људима дати мир, мислио је само да их наведе на пут мира; да их упути како ће га стећи — да им даде рецепт за то. То је све. Не да ми га даде, једно то није био његов план, друго, што људи нијесу тако саздани да се то може за њих учинити а треће, хиљаду пута је боље да га сами себи прибаве. Да је тако потврђује ријечима „Научите се од мене и наћи ћете мира". Дакле мир је ствар, што се не може дати, него само постићи. Он не долази чином него процесом. То се не налази у сретан час, као што се нађе благо, него полако, постепено као што се стиче знање. Мора се најприје припремити земљиште. Као њежна биљка рашће само у једнакој клими. Као све растиње развијаће се редовно и сазрети постепено. Нарав овог полаког процеса Христос је јасно одредио. Мир се постизава учењем. „Учите се од мене и наћи ћете покој душама својим". Посмотримо изванредну оригиналност овога навода!