Источник

Бр. 19.

ИСТОЧНИК

Стр. 467

примају привремене администраторе: млади свештеници, који су тек рукоположени, а још немају §§-има 96.—104. Уредбе прописаног стјечајног испита (који се од њих за натјецање на упражљену парохију према 90. § Уредбе тражи) не би могли нигдје постављени бити и нужну пастирску праксу стећи и 3) што би, да црквено-школски одбори такво право имају: 94. §-ом Уредбе зајамчено право епархијског црквеног суда, да управитеље парохијЗ, (администраторе) постав ља, илузорно било. На темељу баш овог 94. § је најјасније, да је у 8 8. § Уредбе поменути споразум епархијског црквеног суда и црквеношколског одбора на то ограничен, да је старање та два тијела за опскрбу службе једнако , али да то старање на начин намјештања и уклањања привремених управитеља парохије према изречном слову закона црквено-школском одбору никакве власти не даје. Бека пречасни епархијски црквени суд одлуку ову свом парохијском свештенству, односно позивом на 9. тачку 195. § Уредбе црквеним општинама знања и раввања ради саопштити изволи. Из сједнице Великог Црквеног Суда, држане у Сарајеву 21. октобра 1906. АЕ и Митрополит Дабро-босански: Николаи, с. р. предсједник.

Велики Црквени Суд у Сарајеву. Велики Црквени Суд У сједници својој од 21, окт. 1906. под бр. 83/70 прогласио је лист „Источник'' својим службеним органом за духовне потребе.

НЕЗВАНИ^НО. Хартманова филозофија религије од Бга Бранислава Иетронијевића. (Наотавак.) До сада ми смо посматрали религијску функцију са њене људске стране, а то је посматрање очевидно једнострано. Јер престава, осећање и воља постају само на тај начин религијским функцијама, што се у њима манифестира религијски однос, а он се у њима просто зато мора манифестирати, што се у тим функцијама манифестира сам дух људски. Религијска функција је актуализација једносгавне рели-