Источник

Стр. 158

источник

Бр. 11.

— бити од страпе духовне му власти званично укоред, а у поновљеном случају и најстрожије кажњен и поступно кажњаван све дотле, докле се реду и пристојности не научи. Из сједнице епархијског црквеног суда, држане у Бањој Луци, 9. априла 1909. Митрополит бањалучки и бихаћки: Василије ДоиовиЛ, с. р. Ма^пшошаПа српскога народа у прошлости. Студија из културне историје српскога народа. Написао Радослав Ж. ГрујиК. (Наставак.) Једна послаеица патријарха Арсенија III. Црнојевића српским племенима по Црној Гори, Боци Которској и Херцеговини, од 1689. г., 1 ) могла би нас завести, кад би јој олако садржај узели, на мисао, да је у то доба по тим племенима владала заиста права бигамија. У њој се наиме вели: „... Н не /иоште 8зи /иати секе зд жене рсћлкише и ско|е сна \с „ и к8лн, и п о д к и е ж е н е д р ж а т и и з а ж н к д 8 ж л жик 8 з н <и д т и, „и 8 посте се жжити, каде закон г к Вожн н* пшне И ки попоки не лјоитј „такокс кезакопике кенчакати, кон ли се поп г к наЂе дд тдке кезаконик« кенчд, „иии ко( зао 8чини поп г к, дд /и8 се 8дари . т . жлзлл г к и глове . н . грошл дд ,,/и8 се 8з /ие и иш'к да Уе Ц јтл В чж^к с г к тнмт* В(Ззаконии ,и /И1> и да нс нон8е „(Ссгде; а кон е до садт* ие ^ристмнин^к то ксзаконне 8чиниш, да не проклст г к, „докле се гсћ^к не расп8стн и нокае, а кад се распВсти и покае, тадс да е „слагослокент!". 2 ) На основу овог, или можда којег другог сличног места, и рекао је Медаковић за Црну Гору: „ Двоженство било је негда, а сад га нема код Црногораца". 3 ) Ја држим, да нам и ово место не говори о правом двоженству међу нашим прецима, него да му је смисао исти онај, који сретосмо и у бератима; а на име: да се не разводе самовољно и друге жене, на месшо закониших жепа својих, не узимају; јер би иначе чудновпто било,

*) Види у Вука Сг. Караџића, — Скупљени граматички и полемички списи. Београд 1896. Књ. Ш. р. 422—426. — Ту је штампана та посланица са преписа од 1692. год. ; а пошто се позитивно вна, да је патријарх Арсеније последњи пут на Цетињу био 1689. г. и нагло се отуд у IIећ повратити морао, то је ввћ поуздано утврђено, да је поменуту позланицу, пз повратку свомз са Никшића написао и послао је по духовнику своме Василију међу поменута племеча (упор. Јов Н. Томића, — Десет година из историје српског иарода и цркве нод Турцима, од 1683. —1693 год. у Гласнику Иравосл. Цркве, Београд 1902 св I р. 31—32). 2 ) Караџић, — И)1(1ет р. 425 3 ) Б. М. Г. Медаковић, — Живот и обичаји Црногораца, Нови Сад 1860 р. 19