Источник

Стр. 266

ИСТОЧНИК

Бр. 18.

од себе еасвим отерао и није се хтео о н>ој ништа бринути. — Стога се она 1779. г. потужи Епархијској Конзисторији у Паврацу, 1 ) јер вели, за то, што је од мужа отерана, унијати је гоне да прими њихову веру и моли „рдсп8стн8 книг8 к . Још ми је познат један сличан случај, да је Синод Митрополије Карловачке, за време митрополита Јована Георгијеваћа (1769.—1774. г.), развео један брачни пар и мужу дао „рлзп$стн8 книгб", јер жена није могла да уздржи ипп, па му је дозвољено да се може другом оженити, али је прву жену дужан био хранити и одевати док је жив. А 10. јула 1777. г. изјавио је један турски емигрант у Мажићу — Игшатије Вуковић, који се поред живе жене оженио другом, да је то учинио по ондашњем обичају (пасћ јеп8еШ§;ег тгегае), јер у Босни често бива, да муж ради неизлечиве болести женине њу просто отпусти и другом се ожени... 14. децембра 1775. г. расправљана је у Пакрачкој Конзисторији бракоразводна тужба неког Андрије Мировића, трговца из Копривиице, који је тврдио, да са својом женом Јованком никако не може у миру да живи, јер је међу њима већ поодавно наступила неодољива мржња. Конзисторија назва жељу тога трговца, да се због тога разведе са женом, грешном и неправичном и упути га на даљи брачни живот са његовом законитом женом; а уколико се он не би хтео покорити тој одлуци конзисторијалној, упућен је надлежни му прота Вујић, да од копривничког Магистрата затражи полицајну иетервенцију. Интересантан је случај био, пред Епархијском Конзисторијом у Пакрацу, и 19. маја 1780. г. — Тога дана разведен је брак изме^у Николе Хајдинца граничара из Крижевачке Регименте, и његове супруге Ђурђије. Он је, на име, од 12 година венчан био са једном старијом девојком, па је ова после годину дана, због немогућности брачних одношаја између њих, напустила га и побегла некуда у свет, те о њој пуних тринаест година ништа није знао. Конзисторија је прогласила овај брак као неваљан, пошто по канонским прописима мора мушкарац при склапању брака имати бар 14 година. Та пресуда овако је мотивисана: „Зд то, Л1Ц6 н чрезт* правилнаго јсред под 3. фскр. „1768. годл к г к врак8 с г к Ђ8р"ђЈолп^ д г ккицо,и'к сочггант* вил г к естт». (Никола ] ) Она том приликом цодробно прича: како је оа тим својнм мужем закониго венчана у Северину, у потоуном узраету девојачком, и живела је с н,им мирно 5 г. и 2 мзсеца, и имала једно дете. Ну, наједанпут почео је он с њом, без икакова разлога зло поступага и носећу тако жестоко бити, да је дете побацила и на смрт ее разбодела; а када је приадравила још већма је показивао мржњу прама њој, те ју је бездушно био и иајпоеле из куће прогнао. — За тим је преварио владику Стојановића и митрополита Георгијевића, као да је она сама од себе у тешку и неизлечиву болесг пала, те еу му допустили » л\ и лх о о к и ч а а т г н ( н ! о е и н н о о ( т л к и т и м д р 8 г У ж ! н & ПОАТИ (Ориг, у Бп. Архиву у Пакрацу)",