Источник

Бр 9.

II С Т 0 Ч Н И К

Стр. 133

породици и мојим пријатељима, да се можемо скупа радовати".. . Ј ) „Милостиви Оче! То је храна твоја, — једеш је и удијели је и нама"... 2 ) „Ево оца за вас, о богови! Обратите милостиви поглед на ту породицу, дај ге ]ој дуг живот, и нека се она множи; сачувајте све нас у добром здрављу. Дајте нашим пољима да добро уроде, да буде доста хране код нас — виших створова!.. , 8 ) „Јаконда, смилуј ми се, ја сам врло несретан, дај ми оно што ми је нужно; пошљи ми срећу, против мојих непријатеља, да могу осзетити смрт мојих нријатеља. Помози ми да стечем мачева, да стечем коња!".. . 4 ) „Боже, пошаљи ми пиринча, подрума, злата; дај ми слугу, богаства и здравља, помози ми да будем окретан и бистар".. , 5 ) „Боже на небесима! заклони ме од болести и смрти, пошаљи ми срећу и мудруст" . . . 6 ) То су молитве нижих раса, које су још у варварству. Молитве оних племена, којих се већ дотакла култура, који су се већ стали бавити земљодјелством, скоро су исте таке. Кад се сравне с молитвама дивљака одликују се оне само многобројнијим ријечима и новим предметима прозби Божанству у томе правцу. Ево ради примјера, дугачке молитве ориских колба: „Ти, о Бура Пену, створио си нас и уселио си у нас осјећај глади; зато нам је потребна храна и нужно је, да буду поља родна. Учини, да се сјемена претворе у земљу за птице, које их хоће да пождеру, а у камење — земаљским звјерима, које их хоће да ирогутају Нека зрно изникне тако брзо, како се напуни водом за једну ноћ усахли поток. Учиеи, да се земља уклања плугу тако лако, као што восак уступа усијаному жељезу. Нека се груде суве земље тако расипају, као што се топи град: и иека плуг реже бразду с таком силом, као што се исправља грбаво дрво. Пошаљи такав род, да се будуће године, кад изађемо да поново сијемо, ливаде и иутеви, камо је сад случајно. пало сјеме, иретвори у млада хљебна поља. Ми смо од увијек живјели твојом милости. Продужи је и сада према нама" . . . 7 ) (Наставиће се).

Слово на цвјетну недјељу. Во и.иа Отцд и Смни и Скатиго Д8х ,л Света црква празнује данас, драга браћо, свечани улазак Господа нашег Исуса Христа у Јерусалим, када је Он, послије чудноватога васкрсења Лазарева, ишао из Витаније дочекиван и испраћиван народом као побједитељ и цар. Но Господ је ишао у Јерусалим, не на престо царски, него на крст; ишао је не да влада народом јудејским, него да страда за човјечији род Ем>, говорио је Он ученицима својим, идемо у Јерусалим, и син човјечи.ја бип? иреОчн главарима свештенички/ем и књижевницима; и дсудиИе га на смрт, и треЛи дан уегиа%е (Мат. 20. 18, 19). За што, и како ће бити предан Христос? Да ли ће зла воља човјечија бити узрок његовој смрти? Не, него блага воља самога Господа, који је и дошао да страда за човјечији род. Син човјечији није дошао да му служе, него да служи *) Молитва индијанаца, племена Нутка. 3 ) Молитва дивљака, оапуанскога острва Тала. 3 ) Молитва становника Самланеких острва. 4 ) Молитва осака Јоканди, Господару живота. 5 ) Молитва црнаца златнога Јзријега. 6 ) Молитва Ибуса. — Таилорх, Первоб. култура, т. 2. стр. 406.—409. 7 ) Тамо, сгр. 410.—411.